Анали Правног факултета у Београду

473

ПРИЛОЗИ

блиског сродника, проузрокована je смрт блиског сродника. Y таквом случају изврншоцу инкриминисаие радњг не би се могла ставихи на херет и смрт блиског сродника. За ту смрт он не би одговарао само зато што нема узрочне везе између инкриминисаие радње и смрти блиског сродника. Како je, пак, узрочност истоветан правки институт у целокупном деликтном праву (грађанском и кривичном), питане о постојању узрочне везе не може бити друкчије решено ни у трађанском праву ако су дати услови истоветни, као што je овде случај. Одговор на наведено питанье не би био друкчији ни ако се пође од гледишта о проблему каузалитета, ко je се најчешће узима у обзир у науди граВанског права. То гледиште изражава теорија тзв. адекватне узрочности ( 10 ). Иако се различит© формулише, та се теорија своди на то да радња мора бити по себи (или у отите) подобна да произведе последицу. Нема сумне, меВухим, да штетна радхьа о којој je овде реч нема такву подобност, jep се, као што смо видели, њено узрочно дејство ограничава и своди само на проузроковање смрти или унакажености настрадалог лица и дал>е не иде, не распростире се и на проузроковагье неимовинске штете посредним жртвама. Трећн аргумент; Посредна штета се не накнаћује. То несумњиво важи за имовинску штету. Посредна нмовинска штета се не накнађује ( ll ). Тако, повериоцу убијеног лица, који je своје потраживање сукцесивно нан\аћивао из личног дохотка убијеног, неће се признати никаква накнада ни онда када убијени, осим личног дохотка, није имао ништа друго из чега би поверилац могао да наплати своје потраживање. Само изузетно обештећују ce посредни оштећеници. Такав je случај, на пример, са оним лицима према којима je убијени имао обавезу законског издржавања. Ти изузетни случајеви предвиђени су изрично у закону. Њихова предвиЬеност у закону потврђује начело да се посредна имовинска штета не накнаВује. То што важи за посредну имовинску штету, важи, нема сумње, и за посредну неимовинску штету. Посредне жртве и у случају једне и у случају друге штете морају бити једнако третиране и имати исти правки положај. Једнакост у њиховом правком положају не може нико порећи, a њу нико и не пориче. Четврти аргумент: Обештећење посредних жртава je нецелисходно. Крут посредних жртава не ограничава се и не своди само на нај ближе сроднике. Посредне жртве могу бити и остали сродници настрадалог лица, као и нему несродна лица, на пример конкубина или пасторак. Управо посредна жртва je свако оно лице у коме je изазван душевни бол и патна услед смрти непосредне жртве. Сем тога, круг посредних жртава обухвата и она лица којима су болови нанети услед унакажености непосредне жртве. Унакаженост непосред-

(ю) Ehrenzweig, System des österreichischen allgemeinen Privatrechts, Wien, S. 42; Matthiass, Lehrbuch des Bürgerlichen Rechtes, Berlin, 1910, S. 187; Planiol Ripert Esmein, Traité pratique de droit civil français, Paris, 1952, p. 737.

(и) Ehrenzweig, op. cit., crp. 635. Пракса аустријских судова стоји на петом становишту. У истом смислу je и садржина члана 1151. Code Civil-a.