Анали Правног факултета у Београду

474

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

не жртве ствара трајан и уједначен бол и патњу код оног лица које осећа љубав према настрадалом. Последица овако широког круга посредних жртава je нецелисходност њиховог обештећења. Ево зашто. Ако се посредним жртвама досуде мале своте на име накнаде, тиме се ништа не. постиже, jep се не стварају услови за ублажавање њихових болова. Ако им се досуде велике своте, штетник се, с обзиром на честу бројност посредних жртава, може несразмерно материјалио оптеретити, тако да би обештећење посредних жртава представљало за њега већи терет и од саме кривичне санкције. Друго од изложених гледишта покушава да нецелисходност обештећења посредник жртава отклони своВењем истих на нај ближе сроднике, као и негирагьем својства оштећеника посредним жртвама кад je у питању унакаженост непосредне жртве. Такав став je, меБутим, неприхватљив jep je недоследан. Не може се извесним посредним жртвама признати својство оштећеника а другима то својство негирати. Накнада припада или свима посредним жртвама или ниједној од њих и треба je досуВивати свима или никоме. Нецелнсходност обештећења посредних жртава иде у прилог другог од ова два решена. Наша судска пракса прихвата данас у основи поставке другог од напред изложених гледишта.

Арагољуб Петровић

АСПЕКТ И ЊЕМАЧКОГ ФЕДЕРАЛИЗМА 1 )

Опће значајке федерализма. Федерализам,- као територијални облик подјеле политичке власти ( 2 ) показује ce врло значајним аспектом модерног конституционализма. Ради се, найме, о подјели политичке власти и разних државних активности измеВу централних и локалних органа, односно органа држава чланица. Та подјела, без сумње веома значајна, не подређује локалне органе централним, већ, напротив, ради се о принципу координације и кооперације између федералних јединица и савезне владе. Супротно унитаристичком државном уреВењу, федерализам ( s ) представЛза систем теригоријалног плурализма. Истражујући федеративно државно уреВење поједини су теоретичари били склони да под тим термином подразумијевају асоцнјације аугоном-

(i) Кад говоримо о њемачком федерализму мнслимо на федерализам у СР Њемачкој. Др Њемачка према Уставу од 1949. била je савезна држава али 1952. уставним промјенама постала je унитарна држава.

(2) Carl J. Friedrich: ~C onstitutional Government and Democracy", Ginn and Company, 1950, str. 190.

(з) Израз „федерализам" долази од лат. ријечи ~f oedus", što znači „savez".