Анали Правног факултета у Београду

475

ПРИЛОЗИ

них јединпца, формиране за одре&ене заједничке интересе и циљеве, у којима су државе чланице у великој мјери самосталне ( 4 ). Ипак, федерализам je много сложенији процес. Могли бисмо набројити неколико одређених политичких појава које разни аутори називају „федерализам” или „федерација”. 1. Федерализам je облик политичке организације односно облик политичког уређења. Ово значење нзраза налазимо код познатог америчкотьемачког политолога К. Ј. Фридриха, који каже: „Федерализам je облик политичке организадије који одговара заједницама гдје територијално различите структуре циљева, интереса и традиција могу бити дјелотворно извршаване заједничким напором у остваривању заједничких циљева и интереса и култивирањем заједничке традиције” ( 5 ). Аа би одређена политика структура могла постојати као федератитна, потребно je, каже Фридрих, да партикуларистички локални циљеви буду толико јаки и компактни да држе заједно територијалне мање дијелове опсежнијих трупа ( 6 ). Слично и проф. Гаран гледа у федерацији „облик политичког уређења у коме je суверенитет или политичка власт подијељена измеВу централних и региопалних органа и институција управљања, тако да су сваки у својој сфери незавксни један од другога” ( 7 ). 2. Федерализам je облик подјеле политичке власти. Y том смислу федерализам одреВује проф. Wheare: ,Дко политички систем обухваћа претежно подјелу власти између опћих и регионалних органа власти, и ако je сваки у својој властитој сфери координиран са другим и независан од н>ега, ако je тако, тада je такво политичко уреВење федеративно” ( 8 ). 3. Федерализам јест одређени тип организације власти. „Федерализам je политики систем у коме су централна и локалне власти везане у узајамно зависном политичком односу, у оваквом систему равнотежа се одржава тако да ниједан степей власти не постане доминантан до те мјере да може диктирати одлуке других, али сваки може да утиче на друга, да преговара и да се погаВа с њим и да убјеВује другог” ( 9 ). 4. Федерализам je уреВење у којем федералне јединиде управл>ају саме собом. Федерација „je такав облик унутрашњег политичког уреВења у коме ове заједнице као реални колективитети располажу унутрашњом снагом и уставом утврВеним правима и средствима да самостално односно аутономно управљају саме собом, а не и само за себе, већ, и за све, у оквиру оних функдија и помоћу оних средстава ко ja произилазе из основе и характера удружених заједница и удружујуће заједнице” ( 10 ). Федерализмом зват ћемо такав облик политичке организације, који се базира на подјели власти измеВу федералних јединица и савезне државе

(4) К. С. Wheare: ~F ederal Government", стр. 1. 1956. Oxford,

(5) Carl J. Friedrich; ~C onstitutional Government and Democracy", Ginn and Company, 1950, стр. 190.

(6) Ibidem.

(7) R. Garran: , »Australian Constitution", Лондон, 1935.

(8) Kenneth C. Wheare: ~Federal Government", Oxford, стр. 32—33.

(9) M. J. Vite: „The Structure of American Federalism", Oxford, 1961.

(10) J. Борђевић: „Политички систем", Београд, 1967, стр. 408.