Анали Правног факултета у Београду

476

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и на њиховој међусобној повезаносхи и сурадњи. Федеративни облик државног уређења настао je у другом хисторијском развоју, али федерализам каквог познајемо данас, плод je модерног времена. Поставља се питание, који су разлози настанка федеративног облика. а) Основни разлог, je, свакако, пружање отпора економско-политички моћнијим факторима, или пружање отпора „притиску” извана тј. непријатељу. То можемо видјети на примјеру удруживања (до тада) самосталних градова-државида у старој Грчкој, у облику тзв. лига. Од 13 —16. стољећа доминантни су покушаји пружања отпора феудализирајућим и централизирајућим тенденцијама (нпр. Швицарска Унија). б) Друга разлог je постојање више нација у једној федеративној држави. в) Постојање етничко-културних и језичних разлика на заједничком територију (сукоб индијског и муслиманског становнхпптва настао je првенствено из вјерских разлога, но ништа нису биле мање језичне и етничке разлике). г) Економски фактори, повезивање ради остварења заједничких циљева и интереса, развој модерне капиталистичке прlгвреде у духу либерадизма. д) Традиционални, повијесни и географски увјети. Основно je својство федерализма пгго се посредством њега превладавају разлгтчити облици расцјепканости, било политичке, националне или економске, и што омогућава интеграционе процесс на принципу равноправности федералних јединица. По својој природи федерализам je демократско-политички облик власти, који je могућ тамо гдје нема односа хегемоније односно доминације једне федералне јединице над другом. Федеративним државним уређењем, односно посредством федералних јединица, хтјело се онемогућити бар дјеломично политичко и економско интервенирање централних власти у сфере политичког и друштвеног живота. Y том смислу, федерализам je био, а то je и данас, демократска тенденција у принципу. Међутим, у епохи капитализма, епохи оштро супротстављепих интереса, основна тенденција je централизаци ja, „чак најстрожа диктаторска централизацнја цјелокупне власти...” ( u ). Концентрација власти у рукама централних органа, нужно доводи до појачане улоге државе, а консеквенца тога јесу промјењени односн између центра<\них органа и посебних јединица, односно знатно слабљење федеративних елемената Иако многе земље заснивају своју државно-организациону структуру на принципима федерашзма, федеративно начело данас у неким земљама слаби. Има аутора ( 12 ) који сматрају да je разлог томе, прије свега, сложени економски развој, који повећава улогу државе у свим сферама привредног живота, a посљедица тога јест концентрација власти у рукама центраших органа. (и) Карл Маркс: ..Грађанскп par у Француској”, књига IV, Загреб, Напријед, 1965, стр. 463.

(12) Иванка Срннћ: „Представл>ање федералних ј единица у савезним државама и нови вид федерализма у: Архиву за правые и друштвене науке, бр. 2 стр. 187.