Анали Правног факултета у Београду

493

ПРИКАЗИ

државама са председничким и скупштинским (конвентским) системой власти. Писац сматра да je један од битних услова за постојање и функционисање ове институције одређен ниво и квалитет рада органа и организација јавне управе. Омбудсман претпоставља постојање одређгне правне и политичке културе, развијену цравну свест јавних службеника и граВана, уходан и схабнлан правый систем који није оптерећен крупным правним ексцесима и честим променама. Такав правки систем, чини нам се, мора поседовати и одре Вену дозу демократије, ценити достојанство граВана, бити предусретљив према њиховим молбама и захтевима и уважавати ньихова права и интересе. Jep, у нестабилним правним системима, где су честе промене и крупне повреде закона ■ — омбудсману нема места. Y таквом систему главки правый арбитар je суд, који, заокупљен крупным незаконитостима и неправилностима, не стиже да реши ситне грешке и пропусте, будући да ове не нарушавају озбиљно и значајно правый поредак. Да би се такви сигни случајеви решавали, претпоставка je да су одстрањени ексцеси који грубо ремете законитост. Омбудсман je управо надлежан за блаже видове повреде права и правичности, jep би у супротном он имао на знатно сигурнија и ефикаснија нравна средства, а поступай изрицања правде био би строго правно фиксиран. Омбудсман je замишљен тако да санира ону незаконитост и неправилност зсоја шгје за суд, нити други традиционалан орган за заштиту грађанских права. Као орган парламента он представља apices iuris у заштити граЪанских права и интереса и као такав треба да покаже и докаже да народно представншптво води рачуна и о ситним неправдама и узима граЪане у заштиту. Тако се преко омбудсмана јача поверење у парламент и политичку власт уопште. Разумљиво да je постојање и одговарајући квалитет и ефикасност у раду дргих органа и организација који штите законитост и права граВана, такође услов за постојање и успешан рад омбудсмана. Jep, како веди писац, омбудсман je „.. .финеса у читавом механизму обезбеБења законитости и права грађана”. Што се тиче могућности уво&ења омбудсмана у наш политички и правый систем, коју писац само помиње, мишљења смо да се у тој могућности испречава читав низ важних и мање важных околности и тешкоћа као: федеративно уреБење наше земље са израженим положајем аутономија, у вези с тим питање критеријума за број омбудсмана и разграничение њихове надлежности, честе промене закона, полицентризам у нравном регулисању дрштвених односа, неуједначена пракса по истим правним питањима, ноједине институтције нису се дефинитивно уобличиле, још увек су у развоју, сразмерно низак ниво правые свести наших граВана, менталитет наших људи и др. Но, уз све те резерве стоји и чењеница да у неким случајевима неправилности рада органа управе граВани и радне организације немају