Анали Правног факултета у Београду

496

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

2. Стварна права у правкам систему СФРЈ: Проф. др Алојз Финжгар: Примена института стварног права на друштвену сзојину; Проф. др Андрија Гаме: Неки проблеми у вези са кодификацијом стварног права; Проф. др Димитар Поп-Георгијев и доц. др Стеван Георгијевски; О основним стварним правима на објектима друштвене својине; Миодраг Орлић; Право својине појединца у правном систему СФРЈ. 3. У лога републинког законодавства у регулисању цивилноправних односа: Проф. др Борислав Т. Благојевић: Републичко законодавство и ретулисање цивилноправних односа с оевртом на знача] наше досадаппье судске праксе у решавању овог питања. 4. Разграничение материје Цивилног кодекса и посебни законы: Проф. др Владимир Капор; Обухватност материје Цивилног кодекса и посебни закони; Др Никола Балог: Разграничение материје Цивилног кодекса и Кодекса о удруженом раду; Проф. др Михаиле Ступар: Цнвилни (имовински) кодекс и Кодекс о породици; Проф. др Натко Катичић; МеВународно приватно право дно граВанског законика, предмет посебног закона им „додатна матери] а” појединих закона; Проф. др Владимир Брајковић: Материја поморског права у односу на Цивилни кодекс; Проф. др Александар Голдштајн: Цивилни кодекс и вањскотрговински уговори; Др Марија Тороман; Упоредни преглед садржине (нових и најзначајнијих) грађанских и трговачких законика у свету. Аопуну рефератима и помоћ учесницима због сагледаватьа истих, или бар сличних, проблема са којима су се сретали стручњаци у другим земљама приликом кодифнкације грађанског права, претставал>а]у преводи следећа три чланка: František Zouli: Нови граВански законнк Чехословачке к днскусија о његовом нацрту (Staat und Recht, 1964, br. 8, str. 1425—1441); Hans Ranke: О неким питањима концепције и методологије грађанског законодавства (Staat und Recht, 1964, br. 12, str. 2087—2099); Roger Hönin: Техника реформе француских законика из приватног права Revue internationale de droit comparé, 1956, br. 1, str. 9 —27). Професор др Борислав Благо] евић, директор Института за упоредно право истакао je, отварајући саветовање, да ]е један од најважнијих зада-