Анали Правног факултета у Београду

497

БЕЛЕШКЕ

така учесника „у припремању ставова или изражених мишљења или формулисању, колико je то могуће, јединственог, ако не јединственог, онда са евентуалним алтернативама мишљења о извесним најзначајнијим питањима, што би омогуВило Савезној скупштини да донесе коначну одлуку о приступању раду на Цивилном кодексу, као и обиму, начину, темпу, подел>ености или целовитости обављања питања у једном максимално могућем догледном времену, имајуВи у виду да je иначе ово питање као предмет нашег интересовања, нас, правника, на дневном реду скоро двадесет година, а да још увек, осим појединачних, парцијалних делова, нисмо дошли до извесних текстова који би нас задовољили”. Предлажући да се дискусијом обухвате све оне области које су повезане са израдом Цивилног кодекса, председавајући je напоменуо да питања о којима треба да буде речи, a која je он припремио и ставио на увид учесшщима, могу да послуже као оквир за рад. Предложена, питања прецизно формулисана у поднетом предлогу проф. Благојевић je поделио на три трупе: 1. Уводна, начелна питана; 2. Место, садржина, материја имовинског права која би требало да буде обухваћена Цивилним кодексом и 3. Разграничена материје Цивилног кодекса од материја које ће бити обухваћене другим кодексима. Др Леон Гершковић je поздравио учеснике саветовања у име Законодавно-правне комисије и Комисије Савезне скупштине за Цивилни кодекс, захвалио се Институту за упоредно право што се прихватио овог тешког задатка, надајући се да ће се ова сарадња и даље наставити и бити врло корисна, ангажујући стручњаке у раду законодавних тела. Сарадња стручњака и њихова сагласност у пој единим питањима je неопходна нарочито ако се има у виду да предстоји једна ошпта ревизија савезног законодавства јер има много недостатака због неусаглашености са Уставом од 1965. године. „За наш правни систем чини ми се да je питанье Цивилног кодекса једно од кључних питања нашег целокупног правног система", истакао je др Гершковић. „Суштина нашега Цивилног кодекса je то да ми наБемо правни израз наших основних друштвено- економских односа и да те правке институте друштвено-економских односа поставимо тако да би то била база за све друштвено-економске односе како у произведши, промјету, расподјели и у свим аспектима материјалне основе нашега друштва”. Академик др Милан Бартош, истичући потребу доношења Цивилног кодекса, образложио je то речима: „Хаос у нашем правном животу je и наслеђен а и делимично je дошао из тога што, смо с једне стране, имали врло брзи друштвени развој а, с друге стране, правни систем je каснио за тим развојем и врло тешко се ослобаБао од онога што je наслеБено”. Доста je времена прошло и сада су се већ прилично искристалисале одре Вене идеје, али треба бити врло обазрив и не окаменити их стварајући од њих начела ко ja Be се врло тешко мењати. Приликом израде Цивилног кодекса, такоВе, треба водити рачуна о потреби унификације са меБународним прописима, где они постоје. Ар Арагољуб Стојановић, професор Правно-економског факултета у Нишу, сматра да je неопходно потребно убрзати рад на доношењу Ци-