Анали Правног факултета у Београду

499

БЕЛЕШКЕ

подесније би било у Кодексу удруженог рада регулисати, и то најшире, каква права има радник у радној организации и какав je положај радних организадија у нашој земљи. Проф. др Јаков Радишић je подвукао да није чудно што Цивилни кодекс није раније донет; попхто je трајнијег каракхера од осталих закона требало je сачекати да се многе ствари искристалишу. Приликом одлучивања шта треба да буде обухваћено Цивилним кодексом треба првенсхвено водити рачуна о материји а не о другим, често формалним, елементима. Др Александар Голдштајн професор правног факултета у Загребу, залагао се за хитно доношење закона о облигацијама и то не чекајући Цивилни кодекс. Правка сигурност то захтева, утолико пре што се од наших судова не може очекивати она смелост и самосталност код одлучивања каква би била потребна. Др Милан Бркић je, пак, сматрао да je дошао тренутак за стварање Цивилног кодекса. Ако би се чекало да се сва питања искристалишу и теоријски разреде, нарочито сада, у општој динамици наше земле, вероватно никад не бисмо могли да се одлучимо да обавимо овај посао. Међутим, у погледу обима материје која треба да уђе у Цивилни кодекс не слаже се да се односи радника издвајају у посебан кодекс. Др Никола Балог je своје излагање, углавном, посветио анализи појма својине у социјалистичком друштву. Поред тога сматра да треба врло обазриво поступити приликом доношења закона о облигацијама јер, прети опасност да овај закон, ако буде донет пре Цивилног кодекса, обухвати и материју из општег дела. Уклучивање у међународну поделу рада захтева од наше земле да се приликом кодифискадије дају јасни појмови који су јасни не само нама, већ и целом свету. Проф. др Владимир Јовановић je, говорећи да Цивилни кодекс треба да примени у тој области начела изнета у Уставу и да спроведе у законодавству нашу праксу, истакао je да „наш Цивилни кодекс мора ту нашу уставност да одрази и не може да буде само кодекс који ће да изражава, у својој основи, право на рад као основни законско-правни однос, него, исто тако, има да изрази оне одређене својинске односе који постоје и на бази друштвене својине и да их прецизира као имовинскоправна овлашћења, и да утврди тачно која би се овлашћења донела у томе на основу основних средства, нашта радне организације и радни луди не могу да утичу”. Проф. др Натко Катичић je изразио становиште да треба приступит кодифискацији одмах jep je то дуг и одговоран посао и да, када се једанпут почне, има нале да ће се и завршити. Y Цивилни кодекс треба да уђе оно што je трајно, или бар оно што се сада сматра да ће бити трајно, док би посебне области требало да уБу у појединачне законе. За меБународно приватно право основни проблем je да ли ће се кодифицирати у једном законику, или ће то бити додатна материја уз поједине области. Др Катичић се залагао за посебну кодифискацију jep се само тако може добити свеобухватност начела, док je друго решење сасвим практицистичко и недоволно научно.