Анали Правног факултета у Београду
500
АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
Проф. др Андрија Гаме je истакао да није дошло време за потпуну кодифискацију ако то треба да буде једна оригиналка кодифискадија, коja ће код нас да обухвати нове односе самоуправл>ан>а, нзражене кроз цивилно право, а ако то треба да буде помоћ судовима, онда je заиста тренутак да се приступи кодифискацији. Проф. др Мартин Ведршп сматра да се не могу доносити поједини делови Цивилног кодекса док се не донесу уводне одредбе на које ће поставити основне принципе и тек на тај начин ће се многе ствари раз ј аснити, а проф. др Владимир Капор je нагласио да постоји практична потреба за Цивилним кодексом и да би било најподесније да се доносу појединачни закони који би, применом у пракси, показали шта je трајно а шта није, тако да би, оне трајне вредности послужиле као основа Цивилног кодекса. Проф. др Михаило Јездић се сложно са осталим учесницима овог савеховања да je време да се донесе Цивилни кодекс али сматра да ће се тек приликом израде моћи да одреди шта ће ући у посебне законе. Одредбе из области међународног приватног права не треба убацивати по сваку цену у Цивилни кодекс јер би то значило „ставити закон у закон”. Др Марко Калођера, адвокат из Загреба, се, као практичар, енергично залагао за убрзани рад на коднфискацији који ће створити правну сигурност, а баш због те практичности не треба одлагати доношење закона о облигацнјама. Трећи дан саветовања, углавном, je био посвећен питањима које области треба да буду обухваћене Цивилним кодексом a које посебним законима. Др Иван Буклеша се у својо] речи залагао за доношење заједничког грађанског и привредног кодекса и да се „односи између привредних организ-ација узму као темељни и да се на тој основи ради грађански законик”. Посебну пажњу би требало обратити на законско регулисање нових уговора јер су баш у тој области највећа колебања. Проф. др Ана Прокоп, која није могла да присуствује саветовању, писменим путем je упутила скупу своје мишљење о материји која треба да уђе у Породични законик а не у Цивилни кодекс, пошто породично право регулшпе личне односе, посебно се залажући да имовинско-правьш односи чланова породице и издржавање треба да буду у оквиру породичног законодавства. Проф. др Војислав Бакић се такође залагао за што хитнију кодифискацију грађанског права jep je неопходна због правке сигурности. Породичноправне односе треба регулисати једним посебним законом и ньиме обухватити и све имовннске односе који проистичу из породичних односа, као и колизионе норме из ове области. Ар Леон Гершковнћ je допунио своја ранија излагања истичући да je сада најважније сложити се у формулацији основних принципа који би изразили друштвено-економске односе jep je то основна карактеристика промена у нашој земли. Сада je тренутак да се наша пракса измени као и концепције класичних одредаба Цивилног кодекса.