Анали Правног факултета у Београду

501

БЕЛЕIИКЕ

Председавајући проф. др Борислав Благојевић je констатовао да у основи између учесника посхоји сагласност. Најважније je спровести кроз законодавне норме оно што већ постоји у пракси и што je Уставом загаранховано. Уколико се укаже потреба за измену Цивилног кодекса, штоће се вероватно и деснти, jep то захтева динамика наше стварности, боље je мењати постојеће одредбе него их уопште немати. Проф. др Војислав Спајић je истакао да су стварна права и данас основа Цивилног кодекса, али да се морају посматрати на један нови начин. Уводне одредбе су неопходне, али то треба да буде општи део који би помогао схватању нових институција. Специфичносх ауторског права и индустријске својине захтева посебно регулисање, док одредбе меВународног ггриватног права не треба регулисати у посебном закону jep су то граВанско-правни односи са елементом иностраности. Ар Јосип Глобелник je напоменуо да се он првенствено бави уставним правом и да зато и рад на Цивилном кодексу посматра из тог угла. Основа имовинских односа у социјализму треба да буде право радника иа плодове рада. Уколико се створи Цивилни кодекс који би обухватио ову материју онако како су излагали учесници саветовања, мењао би се основни уставни режим; па би требало обезбедити овлашћење републикама да регулишу поједине односе различите од савезног закона. Др Звоне Рихтман сматра да не можемо бити незадовол>ни радом наших судова. Судови су водили рачуна о нашој стварности и многа решења која je донела пракса могу бити основа за стварање новог права. Др Врлета Крул. je напоменуо да се сваки закнодавац труди да приликом кодифискације што више води рачуна о стварним односимаМеђутим, то je тешко остварити jep je живот динамичнији од правних норми. Рад на Цивилном кодексу захтева дужи период а закон о облигацијама je неопходан. Ако постоје тешкоће да се донесе Цивилни кодекс треба донети закон о облигацијама. Уколико би се закон о облигацијама донео одмах неопходно je унети у ньега и опште одредбе. Ар Јосип Студии je, пак, сматрао да би, првенствено, требало репшти основне дилеме и донети опште одредбе па тек онда приступити изради парцијалних закона. Проф. др Карол Ајетвај се слаже да je општи део неопходан jep он треба да унесе норме које су се искристалисале из наше друштвене стварности. Он треба да истакне принципе уставности, мада не треба инсистирати на новаторству. Проф. др Алојз Финжгар истине да питање друштвене својине није само економска и политичка, већ и правка категорија, jep je „друштвена својина индивидуално присвајање резултата удруженог рада”. Ар Финжгар мисли да je „ерж цивилног права не право на рад, не рад, него право на личну својину, право на предмете потрошње”. Поново узимајући реч, Проф. др Аимитар Поп-Георгијев се сложно са учесницима саветовања који сматрају да je граБанско право најнепосреднија правка наградња над основним економским односима у друштву у коме постоји робна производња, а проф. др Борислав Благојевић je допунио своја ранија излагања објашњењем да „изгледа да постоји са-