Анали Правног факултета у Београду

503

БЕЛЕХПКЕ

Саветовање „Место Дивилног кодекса у систему нашег права”, које je изванредно организовао Институт за упоредно право у вези са радом Комисије за Цивилни кодекс Савезне скупштгше, донело je у рефератима (о којима у овом кратком приказу, нажалост, није могло да буде више речи) и дискусији много врло занимљивих и корисних мишљења. Сам ток саветовања je показао да je пут који je изабран ангажовање научшгх радника и истакнутих стручњака којн ће, изменом мишљења, искристалисати многа питаньа наше стварности која још нису нашла своју теоријску разраду потпуно исправан и да ће пружити знатну помоћ Комисији за Цивилни кодекс. Сви учесници су изразили наду да се на овоме неће стати, већ да ће се убрзаним темпом продужити, што je Институт и прихватио и не оклевајући, одмах по завршеном саветовању приступио организации саветовања „Садржина законика о облигацијама као дела Дивилног кодекса”, као најактуелнијем и најважнијем. Пратећи рад саветовања, основно осећање које прожима je задовол,ство због озбиљности и систематичности са којом се у нашој земл>и приступа изради и ревизији закона и колико се пажње посвећује усклађивању законодавства токовима савременог живота и врло напредне праксе.

Љиљана Андрић

ХАШКА АКАДЕМИЈА ЗА МЕБУНАРОДНО ПРАВО. Y 1968. Настављајући своју мисију да доприноси развоју међународног права, (О хашка Академија за меВународно право развила, je живу, делатност н у току 1968. Она се нарочито огледала у организовању традидионалних летњих курсева из међународног јавног и приватног права. Већ je достала традицнја да се први тронедељни период ( у току месеца јула) посвећује проблемима међународног приватног, а други период (од краја јула до средине августа) проблемима међународног јавног права. То има своје предности јер окупља слушаоце који се интересу] у углавном за исте или сличив области, те je дискусија на семинарима знатно продубљенија него када се наВу на окупу и они који се не интересују за питања на дневном реду. Интересоваше за предавања и семинаре зависи не само од предавача већ и од питања о којима се расправља. Зато се Академија труди да се предавања држе из актуелних проблема. То важи како за јавно тако и за приватно право. Поред уобичајеног општег курса, који je овог пута држао АА Ehrenzweig, професор Колумбија универзитета (САД), курсеви из међународног приватног права односили су се углавном на нека питања правног регулисања међународних економских односа. Тако je професор I. Е. Fawcett, из Оксфорда, говорио о трговини и финансијама и међународном праву; професор Ј. Seidl-Hohenveldern, из. Келна, о утицају међунаррдног јавног права на правила о сукобу закона у матерпји трговачких друштава; H. G. Angelo, из Калифорније, о вишенационалним трговачким друштвима, а професор М. Giuliano, из Милана, о правним видовима ме-

(i) О раду Академије било je повремено помена и на страницама ~Анала". Вид. бр. 3—4/1953, стр. 509—512; 3—4/1963, стр. 574; 4/1964, стр. 495—497.