Анали Правног факултета у Београду

504

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Вувладине сарадње у области размене и меВународних плаћања. Ван ових оквира била су предавања A. F. Schnitzer-a (Женева) о швајцарским уговорима ИЗ' међународног приватног права, и R. Bistrickog, професора Карловог универзитета у Прагу, о кодификацији међународног приватног права у Чехословачкој. То исто важи и за предавања из меБународног јавног права. И она. су била посвећена главним проблемима нашега времена. То се може ређи и за општи курс, који je држао R. Monaco, професор универзитета у Риму, посвећен великим делом улози међународних организација у стварању и примени међународног права. За скоро све курсеве би се могло рећи да су били на неки начин везани за постојање и делатност меВународних организација. То у првом реду важи за курс D. Bindshedler, професора Института за високе меВународне студије у Женеви, о решавању спорова поводом тумачења или примене статута меВународних организација, што свакако представља једно од најважнијих, али истовремено и најмање проучаваних питања из богате делатности меВународних организација. Исто би се могло рећи и за курс који je држао С. — A. Colliard, професор факултета правних и економских наука у Паризу, о развоју и новим видовима правног регулисања меВународних река. Не треба заборавити да су прве меВународне организације створене ради управл>ања меВународким рекама, али у овој области још не постоји јединствена нити пак регионална организација или специјализована установа. Са вештином која се ретко среће, проф. Colliard je повезивао прошлост и садапп-ьост, указујуђи нарочито на нове видове искоришћавања вода меВународних река г као и на проблеме који се јављају у њиховом нравном регулисању. У том погледу je често наводно уговоре Југославије као пример за углед. Решавања спорова у оквиру меВународних организација тицала су се и предавања која су држали F. Егтасога, професор бечког универзитета, и N. Valticos, шеф законодавног одељења МеБународног бироа рада, иако су била више посвећена меБународној заштити људских права, што je разумљиво у МеВународној години људских права. Професор Ермацора je говорио о људским правима и искључивој надлежности држава, а N.. Valticos о меБународној контроли над спровоВењем у живот меБународних конвенција рада, при чему су се обојнца трудили да ставе кагласак на новију праксу. Можда je понајвише примера из прошлости и садаппьости наводио О. Lissitzyn, професор Колумбија универзитета (САД), у веома сажетом предавању о територијалним заједницама које нису независне државе као странама меВународних уговора, значајном не само за оне који проучавају настанак независних држава већ и за оне који се баве проблемима сложених држава. Оба су питања и данас актуелна. Да традиција не буде изневерена, и овога пута je била на дневном, реду једна историјска тема. Професор Универзитета у Сиднеју H. Alexandrowicz говорио je о афро-азијском свету у светлости правила међународног права, покушавајући да докаже да су афро-азијски народи пре колонизације имали обележја субјеката међународног права. Разумљиво je што су ова питагьа побудила велико интересовање слушалаца, што се најбол>е видело на семинарима. По правилу они су трајали