Анали Правног факултета у Београду

508

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вно дела грајне вредности. Исцрпно набрајање радова који чине његов животни опус, излазило би из оквира једног некролога. Зато ћемо поменути само оно што је најзначајније. За потребе студија на Правном факултету у Загребу, проф. Цуља објавио je, Грађански парнични поступай у Хрватској и Славонији”, 1928. Овај уџбеник je био заснован на Привременом грађанском парничном поступку за Хрватску и Словенију, из 1952. После доношења јединственог југословенског Законика о грађанском судском поступку од 1929, проф. Цуља je 1930, у сарадњи са др Вероном, објавио „Законик о грађанском судском поступку с коментаром и судским рјешидбама.” Y истом раздобл>у, у сарадњи са исхим писцем, написао je и дело „Стечајни закон, Закон о принудном поравнању и закон којим се уводе ти эакони са коментаром и судским рјешидбама.” Y периоду између два рата најзначајније дело je „Грађанско процесно право Крал>евине Југославије, I свеска. ~Парнични поступав са науком о уређењу и надлежности судских власти” 1936, II свеска, „Ванпарнични поступци (извршно, стечајно и ванпарнично процесно право)”, 1938. ГраЬански судски поступав je у овом делу обраВен у мери која знатно прелази обим стандардног уцбеника. Та књига представља једини систематски приказ који обухвата све области грађанског поступка у предратном југословенском праву. Прихватајући социјалистичку демократију нове Јутославије, проф, Цуља наставља после рата плодну делатност правног писца и објављује читав низ радова, од којих треба истаћи нарочито: „Судови и остали органи који учествују у вршењу грађачског правосуђа”, 1955, „Ванпарнични поступак” 1956. Принудна ликвидација-стечај привредних организација, 1956. Y сарадњи са др Синишом Тривом објавио je први коментар новог Закона о парничном поступку, у две свеске (1957). Али, круиу гьеговог послератног стварања представља „Грађански парнични поступак” (1957), обиман систематски приказ у који je аутор унео знање и искуство стечено у току више од три деценије интензивног студијског рада у овој области права. Ако се наведеним делима дода огроман број чланака од којих неки по својој продубл>ености и принципијелности теме имају значај монографије добија се само приближна слика животног дела овог неуморног трудбеника на полу правне науке, за коју je до последњег часа показивао исту пасионираност као и на почетку свог позива. Y свим својим делима проф. Цуља се показује, пре света, као изразити позитивист. На свакој страници ньегових дела провејава схватање да помоћ суду давањем одговора на питања која законодавац није изрично регулисао, представља задатак науке која за предмет има једно подручје позитивно! права. Вероватно je да то здраво становиште треба приписати чшьеници да je проф. Цуља почетне године своје правничке каријере провео у суду. Отуда се он у свима својим делима задржава много више на питањима од практичног значаја, него на онима ко ja спадају у облает опште теорије граЬанског процеса и чији je значај за правни живот мали или никакав. Проф. Дула je био један од оних правника који функционалну страну права нису спремни да жртвују појмовној. Зато се код гьега увек осећа тежња да се сагледају практичне консеквенце сваког решена и да се изабгпе оно које je v том погледу најбоље. Тим методом се објашњава и његов критични став према устал>еним схватањима. Приступ научној проблематици, заснован на таквом ставу, даје делу проф. Цуље једно обележје уравнотежености и добро одмерене средине између научних категорнја и конкретне реа\ности. Аругу характеристику проф. Дуле као научно-истраживачког радника представља његов интерес за упоредно право. Једно извесно упоређивање њему се спонтано наметало већ у току делатности у правосуђу. Радећи на разним правним подручјнма, он се упознао са различитим решењима ко ja су пој едина законодавна тела давала једном истом питању у области грађанског поступка. Упоредноправнн елемент у свом научном раду проф. Цуља je све више развијао. .. Интерес за страна законодавства он je показао и у прнказима објављеним после Другог светског