Анали Правног факултета у Београду

509

IN MEMORIAM

фата. (Шведско, совјетско, чехословачко право). V гьеговом систематском приказу парннчног поступка из 1957. често се среће упоредноправни оеврт. Као истакнутн теоретичар, као правннк са врло изошхреним осећањем за здрава решена и као добар познавалац процесноправних система који су остали на снази у нашој земли после Првог светског рата, па и других процесноправних система, проф. Цула je учествовао у припремама за доношење јединствених процесних закона у предратној Југославији, а исто тако и Закона о парничном поступку од 1956. Утицај проф. Цул>е на формирање процесноправне мисли у нашој земли био je врло значајан. Од њега су учили не само они који су слушали гьегова предавања и спремали испите по његовим делима, него и други наши правници који су у тим делима тражили одговор на замршена питана у области грађанског процесног права. А таквих правника било je много. Нека je слава професору Срећку Цули.

Б. Познић

ПРОФ. ДР МИХАИЛО CTУПAP

На дан 18 VI 1969. године преминуо je у Загребу, на пуху из Копенгагена, један од истакнутих југословенских цивилиста и најпознатијих стручњака за содијално право, др Михаиле Ступар, редовни професор Правног факултета у Београду. Проф. Ступар родио се у Хибингу (Hibbing) у САА 29. IX. 1918. године, камо су му родители, сиромашни земл>орадници из села Џеваре крај Санског Моста, у Босанској Крајини, отишли у печалбу. После евршетка Првог светског рата, 1920. године вратио се са родитељима у родни крај. Основну школу завршио je у Санском Мосту, a гимназију са великом матуром, са одличним успехом, у Бихаћу 1938. Од своје петнаесте године издржавао се и школовао сам, дајући часове богатијим ђацима. На Правки факултет у Београду уписао се 1938. Уклучио се у напредни студентски подерет и активно радио у студентским организацијама. Рат je прекинуо иегове студије. Вре.ме окупације, до половине 1942., провео je у Београду, где je илегално политички радио, Због провале и опасности да буде ухапшен побегао je у унутрашњост Србије, у Трстеник. Запослио се као васпитач и Бачки инструктор у ђачком гимназијском дому у Врњачкој Бањи, где je остао до средине 1943. Потом je прешао у Аранђеловац, радећи исте послове, и ту остао до ослобођења. За све то време помагао je НОП. Октобра 1944. схупио je на рад у Повереништво за социјалну политику НКЈОЈ-а у Београду, где je, радећи на организационо-инструкторским пословима содијалног старања о омладини, остао до 1947. године. Тада се разболео и лечио, делимично и у Швајцарској (Лејзен), све до друге половине 1948. По оздравлењу настазио je студије на Правном факултету у Београду и дипломирао 1949. Крајем 1949. године поставлен je за млађег правног референта, a крајем 1950. (14. XI; изабран je и потврђен за асистента Появног факултета у Београду на катедри за грађанско право. Школску 1954/55. провео je на специјализацији у Европском универзитетском центру у Нансиј-у (Nancy), у Француској где je стекао и диплому овог Центра. Аокторат правних наука стекао je на Правном факултету у Београду, 1956. године, одбранивши са успехом докторску дисертацију: „Правки послови малолетника, нарочито правки послови за које се захтева сагласност трећег”. За доцента Правног факултета у Београду за предмет Грађанско право изабран Je 31. X 1956., за ванредног профессора 2. XII 1960, а за редовног професора на истом факултету 29. VI 1966. године.