Анали Правног факултета у Београду

510

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Аруштвено-политичка активное! проф. Ступара била je веома обимна и залажена. Он je активно учествовао у раду бројних друштвено-политичких организација и обавдао многобројне функције. Био je секретар основне организације СКЈ наставника Правног факултета, члан Факултетског комитета СКЈ Правног факултета у Београду, члан Универзитетског комитета СКЈ Београдског универзитета, члан Југословенског националног одбора за социјални рад, члан Правног савета Извршног већа Србије, председник Комисије за правне науке Савезног савета за координацију научних истраживања, директор Међународног универзитетског центра за друштвене науке Београдског универзитета, продекан Правног факултета у Београду, члан Савезног одбора Савеза инвалида рада Југославије, члан Нзвршног одбора МеВународне федерације инвалида рада, члан Савезног савета за здравље и социјалну политику, члан редакције часописа ..Сотгијална политика”, директор Института за социјалну политику СР Србије итд. Као друштвено-политички радник и познати стручњак био je делегат Савеза бораца Југославије на више међународних састанака, члан Правне комисије МеВународне федерације учесника покрета отпора, члан трупе стручгьака EKÖCOK-a за облает социјалне политике. Поред тога биран je и у представничка тела. Био je посланик Социјално-здравственог већа Скупштине Социјалистичке Републике Србије и Савезне скупштине. За свој рад и залагање одликован je од стране Председника СФРЈ Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима и Орденом заслуга за народ са сребрном звездой. Пок. проф. Ступар je био одличан и волен наставник, увек агреман да разуме и помогне своје студенте. Он je такође био познат и истакнут научни радник. РЬегов рад се претежно кретао у правцу обраде социјалних права, схваћених у ширем смислу. Та ньегова наклоност се показивала и у гьеговим радовима из других области, посебно из низа чланака из области породичног и наследног права. Она je дошла до изражаја и у његовој докторској дисертацији ~Правки послови малолетника, нарочито правки послоен за које се захтева сагласност трећег”, у којој je он проучавао тод асистенције као метод заштите малолетника”, другачије речено. положај малолетника који су већ довољно зрели да могу лично да учествују у правном промету, али им je још увек потребна помоћ њихових законских заступника и органа старатељства, јер иако у правном промету учествују лично, они не могу учествовати самостално. Као наставник Грађанског права, проф. Ступар je поред више чланака и магьих ралова из шипе области грађанског права обтавио и два значајнија рада; уцбеник „Граћанско право општи де'о („Савремена администрација”, Београд, 1962. стр. 182) и Зборник граћанских законика crape Југославије („Савремена администрација”, Београд, 1961). Његов уцбеник се посебно одликује расправљањем на оригиналан начин многих и често дискутованих питана у грађанском праву, као што су: предмет и метод граВанског права објекти субјективннх грађанских права, и с тим у вези класификација субјективних грађанских права, правка лица, ньихово место и улога у социјалистичком друштву. Ступар je аргументовано заступао становиште да се предмет граВанског права не може свести искључиво на робно-новчане односе. мада су они најважнији део друштвеннх односа које грађанско право регулише. Посебно je успела гьегова анализа везе измеВу друштвене својине као основне категорије социјалистичког друштва и правног лица у грађанском праву. Правка лица у социјалиспгчком друштву и у социјалистичком праву имају за функцију да обезбеде, увећају и очувају друштвену својину, да повећају економску активное! непосредних произвоВача, ради развијања што потпунијих соцнјалистичких друштвеннх односа. Правно лице je нужна правна карика ка потпуном и стварном демократском самоуправљању грађана социјалистичке заједнице. Без правиих лица социјалистичко граЬанско право и граВанскоправни односп не би могли да постоје. Она су нужна последипа постојања друштвене својине и join увек делујућег закона вредности, робне размене и сл., наравно имајући