Анали Правног факултета у Београду

301

ТРАНСФОРМАЦИИ ПРИНЦИПА КРИВИЧНОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

схановншптва већ и због већег броја и веће разноврсности односа међу л>уднма, изазваних новим начином живота, напретком људских знања и напретком и распрострањеношћу технике, већом покретљивошћу становништва, тј. због већег броја повода и прилика да се учини кривично дело ( 7 ). Повећање броја и сложености друштвених односа изазива потребу нових инкриминација. Регулисање огромних области свакодневног понашања л>уди адмнннстративним прописима и подвргавање повреда тих прописа административно-казненим санкцијама, доводи до огромног броја инкриминација и до астрономских цифара извршених прекршаја ( 8 ). Поред тога што број учигьених кривичних дела расте, долази и до све сложены je структуре кривичних дела ( 9 ), чије ислеВење и суђење не лгаже тећи по класичним процесним принципима. Најзад, ново време избацује и нове типове кривичне одговорности. Питање кривичне одговорности правних лица (у првом реду кривичне одговорности правних лица која делују у области привреде, али не само н>ихове) избија пуном снагом у први план, како у социјалистичким тако и у капиталистичким земљама, и поступно добија своје решење ( I 0). Немогућност да се класичним средствима изађе на крај са поплавом криминалитета, нарочито у погледу неких врсти кривичних дела иш учинилаца, довела je до тога да се решење потражи ван области кривичног права ( и ) и кривичног поступка, или у оквиру кривичног права и кривичног поступка, али постављеним на битно различитим принципима. На једној страни дошло je до неке врсте декриминизације кривичног права. Материјално кривично право сузило je своју сферу, одбацујући одре Вену материју из свога делокруга, не у циљу смањења обима својих послова (орган у чију компетенцију спадају одреВени послови мора их врпшти без обзира на обим, и не може их препуштати другим органима само зато да би се растеретио), већ у вери да ће ствар наћи боље решење ван кривичног права и кривичног поступка. Из сфере кривичног права све внше се издвајају друштвено штетни поступци који су до недавно припадали тој сфери. Y Совјетском Савезу спроведена je ,-деетатизација” једног дела кривичног права извлачењем из надлежности државних органа, и њиховим поверавањем друштвеним судовима (сеоски друштвени судови, производно-другарски судови, друштвени судови при управама стамбених зграда и др.), подухват који je теоријски значајан (питање практичне вредности je одвојено

(7) Учесталост вршења кривичних дела утнче на слабљење суда неодобравања у односу на извршиоце кривичних дела. Кривично дело постаје свакодневна и скоро нормална појава. То рефлексно делује на умножавање дал>их кривичних дела.

(8) Децентрализација овлашћења за доношење ових прописа са централних на локалне органе, не само да није довела до смањивања броја инкриминација, него je, напротив, попећала њихов број.

(9) Кривична дела против народне привреде или против службене дужности, у крнвичним законицима социјалистичких држава, због своје сложености и специфичности, тешко су схватл>ива правницима на западу.

(io) Пред привредним судовима у Југославији било je у 1967. години оптужено за привредне преступе 3.835 правних лица, а у следећој, 1968. години већ 4.681 правно лице.

(ii) Савремено друштво ће морати све више да баца тежиште на једну свеобухватну, планску, са разних страна координирано вођену превенцију, чиме ће вредност кривичног права бити сведена на праву меру онога што оно може дати, а тиме смањити и подручје примене кривичног поступка.