Анали Правног факултета у Београду

302

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

од тога). Малолетничкн криминалитет иде све више под окриље содијалног старагьа, ко je од некадашње скоро искључиве бриге за малолетнике који нису учинили кривично дело прелази све више на старање о малолетним учнниоцима кривичних дела. Поступак према малолетним учиниощша кривичних дела, и онда кад je формално су деки кривични поступак, у суштшш je поступак социјалног старања, под владом других а не кривичних процесних принципа. Прекршаји и лакша кривична дела добијају све више један поступак ослобоВен не само сложених процесних форми, већ ослобоВен и владе оних принципа који су се у кривичном поступку сматрали безусловно нужним. Лакша кривична дела се пребацују у категорију прекршаја, да би се могла користити једна механичка, скоро аутоматизована процедура, која добија све нове и нове, и све више аутоматизоване облике, са потпуним искључивањем исгштивања субјективне одговорности учиниоца. Мислимо да ће наведене тенденције током времена ојачати и јавити се и у другим, новим формама, колико год да je тешко правити тачне прогнозе о будућем развоју у једној друштвеној области. ПредвиВања, и онда када не спадају у облает необразложеног предсказивања будућих кретања, већ ce заснивају на познавању текућег стања, узрока таквог стања и тенденција које су се запазиле у дотадањем развоју, увек су несигурна. Током времена јављају се нови елементи који бнтно мењају ток ствари, који ce нису могли предвидети приликом стварања прогнозе. Предвиђања могу (премда ни тада не морају) бити тачна ако елементи на којима се заснива предвиВање остану неизмењени, а до промене тих елемената долази често. Међутим, упркос тој несигурности, предвиВања се морају чинити, да би се промене у одређеном правцу спречиле или, обрнуто, да би им се дао подстицај. Уз све ове резерве, можемо у области i оивичног права и поступка очекивати своВење поступка за лапша кривичн i дела на најелементарније форме или њихово пребацивање у облает прекршаја са механичким изрицањем казне без поступка, све већн продор објективне одговорности из области прекршајног права у облает кривичног трава ( 12 ), појаву даљих и паракривичних поступака за одре Вене категорије кривичних дела или учинилаца, или њихово пребацивање у ванкривичну облает (социјалну заштиту и сл.) или пред друштвене организме, стварање посебног кривичног права и кривичног поступка за правна лица итд., иако се ове промене добрим делом не слажу са нашим данашњим схватањима о положају који човек и граБанин данас треба да има у друштву. Све те промене морају довести до дубоке трансформације садаштьих процесних принципа ( 13 ), а у једном уда-

(121 Y области кривичних дела против јавног саобраћаја такву бнемо одговорност веВ данас имали, да се за казну не везује бешчастећи характер. Није искључсно да доВе н до опште преоријентације циЛЈева казне, Уместо казне срачунате на поправку и ресоцијализацнју, која, бар са средствима и методама коЈlша данас располажемо, очнгледно не даје резултате, можда ће се поставити као основни цил> накнаВивање пггете коју je друшгвена заједница претрпела кривичним делом, одговарајућнм радом за друштвену заједницу од стране учиниоца, са поправком као узгредшгм елементом разумл»иво са врховном бригом да се овакво схваћен цнл, казне не претвори варварским методама нзвршења у робовскн рад и средство за ястрсбл,ен.е луди.

(13) У вези са трансформациям савременог кривичног права вили книгу трупе аутора „Die Rechtsordnung in technischen Zeitalter”, Zürich, 1961.