Анали Правног факултета у Београду

303

ТРАНСФОРМАЦИИ ПРИНЦИПА КРИВИ'ШОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

леном моменту до заклучка да се цео систем данашњег кривичног поступка мора напустити и покушати да се изгради нов на сасвим друкчијим принцишша, које данас не видимо, a које ће диктирати ново време. Одбацујући део материје из своје надлежности и сужавајући сферу своје активности на једној странн, материјално кривично право продубљује своју активност у преосталој материји, што такође доводи до измене принципа у кривичном процесу (нпр. појачана потреба испитивања личности окривленог у циљу правилног одлучивања о кривичној одговорности и правилног одабирања санкције са све пуни je листе кривичних санкција Кривичног законика). 6. Механизми преко којих долази до промена у процесним принципима су различити. Осим зависности која постоји између принципа материјалног и процесног кривичног права, о којој je било речи горе, постоји и међусобна зависност самих процесних принципа. Истовремено постојаље више процесних принципа захтева одре Бивање мере (дозирање) учешћа сваког од њнх у систему. Због везе која измеБу њих постоји, промене (проширења или сужавања) у области примене једног или уношење једног новог принципа, одражава се више или матье на све остале принципе и изазива њихово померање у систему. Нови принцип врши утицај на све остале, па и на оне који су са ним у врло удаљеној вези и изазива код них повлачење или промене, сам нови принцип напушта нешхо од своје првобитне чистоте, докле се не постигне координација и уклапање новог принципа у систем принципа. Промене настају и на тај начин што принцип остаје, али се мења цил> коме треба да служи, тј. мењају се разлози за његово nocTojaibe. Принцип који je установлен y једном цил>у, служи неком другом циљу кад ранији циљ престане да буде актуелан. Принцип учешћа грађана у кривичном суђењу имао je неколико генерација разлога за своје постојање, којн су ce сукцесивно смењивали. Томе треба додати да код неких принципа разлози који се дају за њихово постојање само указују на потребу постојања таквих разлога, док оно што се даје као разлог није у ствари никакав разлог, већ једно стереотипно плитко казивање, које никога не може да убеди, и у чију се анализу нико не упушта, jep се унапред зна да никакву критичку анализу не могу да издрже (нпр. неки разлози за јавност главног претреса). Темељни преображај процесних принципа наступају некад, под утицајем времена, на један индиректан, могло би се рећи прећутан начин, без икакве измене у слову законске одредбе. Y временским размацима даје се друкчији значај истим друштвеним појавама, на други начин се цене исте друштвене вредности ( ,4 ). Y области процеса, гледајући текст, верујемо да се у принципу ништа ни je изменило, а у ствари су извршене суштинске промене, нарочито ако се принцип односио на начин и метод поступања. Дошло се до једног новог стила рада, а да се није ни дирнуло у принципе и прописе о гьима. YnecHHpn поступка не обраћају се суду, ни писмено ни

(14) Франдуски Закон о понављању кривичног поступка због осуде изречене поводом повреде јавнога морала књигом, од 25. септембра 1964. год. дозвољава да се под одређепим условима, поступак по протеку двадесет година од правоспажности пресуде понови, ради нове оцене чињеница.