Анали Правног факултета у Београду

282

АН АЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

одреВеној области, будући одблесак тих односа у прошлости, садаппьости и будућности. Ако ce овако формулисано стање огледа у области правних наука, а оно се мора тако огледати, jep право ни je ништа друто до један начин регулисања друштвених односа који постоје у једном о А \реВеном моменту, уз антиципирање односа који ђе се стварати у будућности, онда се ова два гледишта: гледиште друштвене динамике и гледиште друштвене статике, изражавају у облику захтева еволуције и сигурности ( 5 ). С једне стране истине се стална потреба непосредног прилагођавања правних прописа животним односима, који се вечито мењају. Захтева се да право у стопу прати друштвене појаве ко je треба да буду правно регулисане и да непосредно после наступелих промена, управо паралелно са наступелим променама тим односима да одговарајућу правку форму, одговарајуће правно регулисање, тј. да их правно санкционише. С друге стране, стварањем животиих односа ствара се и правки поредак који изазива потребу за својим одржагьем, устаљеношћу, тј. сигурношћу створених односа. На тај начин обе ове пдеје долазе до изражаја, иако се оне супротстављају, или се бар често мисли да се оне супротстављају једна другој. Између њих се води стална борба, која би имала да доведе до искључења оне друге. Y области правних наука, овакво супротстављање није оправдано. Опште становиште код питања односа друштвене статике и друштвене динамике има да буде и овде примешено: не супротстављање него служење потпуном задозол.ен>у свих оправданих захтева друштвених односа, тј. субординација друштвене статике друштвеној динамици, разуме се када се друштвени, па и правил односи посматрају са гледишта историје. 11. —• Кодификација je један од начина изражавања правних прописа, и то начин који се сматра најсавршенијим, но који самим тим има и много противника. Оправдање кодификације, као једног средства правке технике, налази се у њеној подобности, сагласности са одговарајућим захтевима правног регулисања одређених области друштвених односа. А да ли, са тог становишта, кодификацији припада повољна оцена или не, одговор je бивао врло различит, и он се давао, углавном, с обзиром на искључивост, па према томе и погрешност, једног од два изложена становишта: динамике и статике. Први значајнији теоријски сукоб око овог питања везује се за почетак деветнаестог века. Стојећи на гледншту друштвене статике и сматрајући да законодавад треба и мора да регулише све жнвотне односе, да би на тај начин обезбедио што већу сшурност, Тибо ( 6 ) je сматрао да je кодифнкапија најбољи начин за задовољење тога циља и, указујући на преседане у прошлости, захтевао je кодификацију граЬанског права у Немачкој. Његово je мшпљење доцније врло консеквентно бранио Роген ( 7 ). Y томе

(5) V. R. Demogue; Les notions fondamentales du droit privé, Paris, 1911, p. 72.

(6) Thibaut; Über die Nothwendigkeit eines allgemeinen bürgerlichen Rechte für Deutschland, Heidelberg, 1814.

(7) E. Roguin: Observation sur la codification des lois civiles, Lausanne, 1896.