Анали Правног факултета у Београду

284

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

жи извесна сигурност. Тај ток трансформације, бржи или спорији, што завися од прилика и времена, изазваће после извесног времена поново промену друштвених односа, па према томе и правних схватања, што ће изазвати потребу корекције постојећих позитивноправних прописа одн. њихову замену новим. На тај начин, у једном односу координације долазе до изражаја и друштвена динамика и друштвена статика. Отуда и сви технички начини, облиди којима се служи, изражава друштвена статика, па према томе и кодификадија као један од најважнијих, морају бити тако употребъавани да осигуравају, па чак помажу дал>у еволуцију, друштвену динамику. Стога се питање кодификације ггреноси на чисто правнотехнички терен: тсодификовати или не, зависи од потреба и сагласности с друштвеним односима и правним схватањима, што ће имати да се решава у сваком конкретном случају, у сваком одређеном моменту. Као таква, као средство, кодификација није ни добра ни рВава, ни оправдана ни неоправдана. Она je, као што je то рекао Роси, једно од средстава нашег несавршеног правног система, ал и она као таква може да послужи његовом усавршавагьу ( Jî ). 111. Кодификација се у једном моменту намеће као техшгчко средство које треба да задовољи, својом садржином и дејством, и потребу сигуности и тежњу за даљим развитком. Код испуњења овог задатка два се питања постављају. Пошто je jaciio да je сваки правки систем несавршен и да, према томе, ни кодификације ни законици као ььен производ не могу да буду савршени, одређивање обима кодификације и законика било je прво питање које се поставило. С друге стране, ако било какав обим кодификадије не може да обухвати све односе, а нарочито не може да обухвати све форме и варијације у којнма ће се било постојећи било новостворени односи појављивати у будућности, поставило се питање прилагођавања једиом донетог законика тим промењеним односима- Поставило се, дакле, као друга пптање пптање динамизнрања кодекса, тј. питање, ма колико то парадоксално нзгледало, динамизlграња статике, ако се неће да дође до ~побуне факата против права”. Одређивање обима кодификације и законика прво je питање које се поставља за случај кодификацнје. Да ли закошгк треба и може да обухвати све конкретно односе специјалним правним нормами, или пак треба само да постави огпнта правила по којима ће се, -у сваком конкретном случају, имати да решавају поједини случајеви одн. да се расправл>ају снорови у питању? Y овоме не постоји сагласност ни меЬу ауторима ни међу законицима. Тако, на пример, Гнрке (Girke) и Роген, заједно са немачким Грађаиским закоником од 1896. године, сматрају да законодавац приликом коднфикације треба да предвиди све посебне случајеве и да за њих постави правке HopiMe. Насупрот овом схватању истиче се гледшпте Алвареза и Капитана (Capitant), заједно, на пример, са штајцарским Грађанским закоником (и Закоником о облигацијама) и Основама грађанског права СССР, који сматрају да законодавац треба да пропише посебне норме за поједине односе само када су се ти односи јасно кристализовали у пракси, за остале

(12) Rossi: Observations sur le droit civil français, considéré dans les rapports avec l’état économique, Paris, 1840.