Анали Правног факултета у Београду

односе-случајеве, било да су се они дотле само спорадично јављали, било да lie се они јавити у будућности, законодавац треба само да постави опште принципе, који ће имати да послуже судији при решавању тих и таквих случајева. Свакако да je ово друго гледиште тачније, јер оно омогућује динамизирање законнка. Не могући да подробно прошгше норме за сваки поједини случај, а нарочито у цил>у да омогући прилагођавање постојећих норми новим приликама и условима, законодавац треба да остави што више „вентила” кроз које ће се моћи, и поред непромењене форме, материја друштвеног живота увлачитн у правки систем, а ти су „вентили” општи прописи и општа начела, који ће бити спроведени у живот прикладном„интерпретацијом. Осим тога и несавршеност самог законодавца не допушта му могућност да предвиди све случајеве. Празнине у эаконима су свакодневна појава која je данас опште призната, a која je била призната чак и од твораца француског ГраЬанског законика, мада су они били, као што je познато, прпсталице рационалистичке школе. Све предвидети, говорио je Порталис, ггредставља циљ који je немогуће постићи. Друштвене потребе су толико разноврсне, делање човека тако интензивно, интереси тако многобројни, а односи тако рапшрени и различити, да je законодавцу немогуће да све предвиди. Чак и у оним областима на ко je он буде обратно посебну пажњу постоји велики број појединости које му се измичу, или које су толико спорне и сувише нестабилне да би могле бити предмет непосредног законског регулисања. Уосталом, да ли je могуће искључити дејство времена? Да ли je могуће супротставити се току догађаја или неприметној еволуцији обичаја? да ли je могуће сазнати и предвидети унапред оно што нам може само искуство открити? Један законик, ма колико да изгледа савршен, сигурно да то није, пошто ће се хил.аду неочекиваних питања поставити пред судију. Задатак законика je да утврди, у главним цртама, општа начела права, да постави принципе из којих he се моћи обилато извлачити консеквенца, а никако да се упушта y детаље питања ко ja се могу појавити у свакој појединој области. На судији и правнику уопште лежи дужност да, у духу ошптих идеја законика, OMOiyhe њихово регулисање ( 13 ). Према томе, законици не могу да обухвате све односе који у једном моменту постоје или који he се стварати у будућности. Одређивање тога обима односа које he законодавац изречно да регулише законом, зависи од сваког појединог случаја и мења се с обзнром на прилике и потребе времена ( 14 ). Међутим, ако законодавац не може да кодификује све правке

(is) V. Fenet: Recueil complet des travaux préparatoires du Code civil, t. I, p. 469—476.

(14) Извесни пнсци сматрају да тај обпм законика треба да буде што мањи, остављајуИи тако што шире пол>е слободном стварању нрава, и то првенствено обнчају. Тако Jacques Flack, професор на Collège de France: Пустимо право нека се развија и трансформише што je могуће слооодније; помозимо, разјасккмо, подржнмо што нам je могуће више његов ток, трудећи ce тако да што потпуније схватимо оно што јесте и оно што ће постати л>удско друштво; да формирамо што потпунију свест о дужностима појсдинаца према друштву, као и друштва према појединцима, да бисмо тако најзад постигли узвишени идеал културе и људскога братства. Кодифпкујмо што je могуће мање, не доносимо законе да бисмо стварали нове установе, већ само да консолидујемо и доведемо у сагласност постојеће, оставлзајући тако да се обичај ствара, живи и еволуира, дајући при том широко поље јуриспруденцији, живом и регулишућем извору обичаја.

285

НЕКА ОПШТА ПИТАЊА ДОСАДАШЊИХ КОДИФИКАЦИЈА ГРАБАНСКОГ ПРАВА