Анали Правног факултета у Београду

9

ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА И ПРАВИЧНА НАКНАДА

бијене за експроприсани објекат, буде у стању да реституише вредност својинске позиције уништене експропријацијом, поготово кад му одузетп својински објекат служи као основа егзистенције на бази личног рада, О том моменту као и о другим моментима водно je рачуна и законодавац код одређивања накнаде у чл. 32. Закона о експропријацији од 27. фебруара 1968. године (пречишћеи текст): „При одреВивању накнаде за експроприсану непокретност цениће се корист коју може дати та непокретност њеним редовним искоришћавањем, корист коју je ранији сопственик имао од те непокретностн, улагања ранијег сопственика у ту непокретност, тржишна цена уколико je израз ових околности, да ли je и колика je та непокретност служила ранијем сопственнку као материјална основа егзистенције и да ли je ранији сопственик за искоришћавање те непокретности употребљавао свој лични рад и рад чланова свог домаћинства. Ако на накнаду која се одређује по ст. 1. овог члана утичу околности што се непокретност налази у насељима или туристичким подручјима, или у блпзини тих насела, односно подручја саобраћајница, вештачких језера, канала, мелиорационих или других објеката, или што предстоји експропријација, накнада ће се умањити сразмерно утицају тнх околности. При одређивању накнаде за грађевинско землиште неће ce узети у обзир тржишна цена која се формира у промету грађевинCKOi' земљишта. Личне и породичне прилике ранијег сопственика узеће се у оцену при одређивању накнаде, само ако су те околности од битног значаја за његову материјалну егзистенцију.” Овај „мамутски” члан je резултат преко тридесет амандмана и у себи садржи ни мање ни више него 170 речи. О његовој правноте.шичкој преЈ.нзности и јасноВи треба да ce изјасне они који се баве нормативном техником. У сваком случају, његово казуистично „компромисно” набрајање критеријума ни издалека не уклања произвољност и нејединственост код одмеравања накнаде за експроприсане објекте. Уместо да се пође само од тржишне цене, која би могла да буде умањена, у зависности од конкретиог случаја, правичним „одмеравањем интереса заједнице и појединца”’ који учествују у експропријацији, набројано je више критеријума, не увек доволно прецизних, које ће, у крајњој линији, судска пракса морати да разјашњава. При одмераваыу накнаде треба искључити сваку једностраиост водећи рачуна о следећем; 1. Спречити свако повећање цена условлено предстојећом експропријацијом. 2. Треба узети у обзир однос власника погођеног експропријацијом; према објекту експропријације. Ако тај објекат служи као материјална основа егзистенције ранијег сопственика, накнада мора биги одмерена тако да противчинидба одговара право) накнади, а права накнада не моженикада бити номияална вредност експроприсаног објекта. 3. Исклучити сваку субјективну (афекдиону) вредност. 4. Аосадаштьу примену и коришћење објеката својине, уколико она има утицаја на приносе и вредност експроприсаног објекта.