Анали Правног факултета у Београду

171

ПРИЛОЗИ

гвујући значај којп имају установе и трупе које у односу на државу представлю] у извесне децентралистичке тенденције, Гурвич ипак критику] е схватања оних социјалистичких мислилаца који у јачању права оваквих трупа виде остварење социјалног права и демокрахије. Остварењс социјалног права у свом пуном и правном облику може бихи мимо државе и ван државе ( 19 ). Гурвич ( 20 ) наглашава да локална самоуправа у односу на друге установе и организације по правилу ужива виши ступањ унутрашње независности, па je и њено право потпуниЈи и чистији облик социјалнога права. МеЬутим, у немогућности да изађе из оквира времена у коме тише, нмајући пред собом пример капихалистичких земалю, Гурвич истине чињеницу да држава нужно тежи, као изразита територијална организација, да потчини себн остале и ниже територијалне јединице, те за њега локална самоуправа представлю једну фазу у остварењу јединствене к централизоване државе, а не обрнуто, процес ка стварању пуне самоуправе. Право националних мањина као облик социјалног права има један специфичан знача] утолико, што je оно у последнем периоду већином загарантовано извесним уговорима и конвенцијама и што не представлю само облик социјалног права у оквиру државе, већ категорију међународног права. Овде треба рећи да су за њега производила и рад основне везе на којима се заснивају друштвене заједнице и групације. Националне и етничке везе међу људима мање су знача] не. Најнепотпунији облик социјалног права јесте оно право које се до извесне мере и у неким случајевима изражава кроз право које доноси држава. Што je једна држава демократскија, њено се право као кодификовано и формално право у све већој мери ослања на право које ствара друштво и неорганизована заједница друштва. Неорганизована и спонтана друштвено-политичка заједница (по Гурвичево] терминологии) током времена ствара више или мање организоване облике и односе. Но ипак и у најдемократскијим државама, право спонтане неорганизоване заједыице врши притисак и долази до сукоба са формалним и кодификованим правом државе ( 21 ). Победа социјалног права значи остварење демократије, тј. преношење функција управљања са државе и друштвеног апарата на друштво. Аемократска држава свој политички суверенитет који се заснива на употреби силе и санкција мора да усклади са правним суверенитетом других друштвених чинилаца ко] и нису засновани ни везани за силу и санкци]у. Суверенитет државе по Гурвичу може бити угрожен само суверенитетом других држава које располажу одређеном силом (- 2 ). Функције савреАгеног друштва толико су сложене и бројне да ниједна установа не може да изрази и обави све задатке једне друштвене заједниде, па ни држава не може бити схваћена као суперфункциокална

(io) Ibidem, стр. 65.

(20) Ibidem, стр. 74.

(2i) Ibidem, стр. 85.

(22) Ibidem, стр. 85.