Анали Правног факултета у Београду

172

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

останова (Гурвичева херминолошја којом он означава установу ко ja обавља све задатке и функдије), већ мора бити ограничена само на одреЬене сфере друштвеног живота. Савремена држава по њему изгледа као језеро у мору. Y одређеним прелазним периодима улога државе може да буде нужна и корисна, јер демократска држава помаже како сопственом одумирању, тако и рушењу капиталистичког система чије рушење и ишчезавање представља предуслов сваке демократије С 23 ). Економска деыократија чини основу политичке демократије, те у том смислу социјализам и демократија не представљају различите системе које треба помирити и приближнти, већ само два вида једне исте појаве ( ы ). Осврћући се на Гурвичево схватање о социјалном праву, можемо рећи да je свој поглед на социјално право ЛГ. Гурвнч изградио кроз извесну повезаност својих филозофских, правно-социолошких и политичких схватагьа и да његови филозофски ставови увек налазе свој стварни смисао у његовим правно-соцнолошким гледиштима, која опет налазе своју примену и практи т тни слшсао у гьеговим политичким ставовима. Вершки број схватања на којима je Гурвнч изградио свој поглед на сопијално право усвојени су из радова неких других мислилаца. Схватање о томе да право треба да буде засновано на вољи друштва и различитих друштвених средина прихватио je од француског теоретичара права Леона Дигиа (Leon Diguit), појам сложене правке личности од немачког правника Отона фон Гиркеа, схватање о сукобу државе и друштва, о друштву које превазилази државу, од Прудона. Ипак у целини можемо рећи да гьегово дело задржава велики степей оригиналности. Y својим ставовима Ж. Гурвнч, продубл>ен и комплексан, прожет тежгьом ка широком повезивагьу проблема, чешће остаје недоречен, а мнош од појмова на којима je саградио своје ставове недовољно су одреВени. И сам појам соцщалног права у његовим радовима није увек јасно одреВен, jep се не види да ли се ради о појму права као нормативном систему, или о праву на самоуправљање појединих друштвених заједница. Ова два појма, повезана и зависна један од другог, ипак се у своме значеиу разликују. На исти начин нам изгледа да није увек довољно јасан, да ли je реч о праву и нравном систему у постојећој друштвено-политичкој стварности, или о праву које се у процесу демократизације ствара; да ли je у питању оно што право јесте, иди оно што би сходно Гурвичевим погледима требало да буде. Ипак треба реlш да Ж. Гурвич као грађански к буржоаски правки мислилац указује на формалистички характер буржоаског права и правне теорије, где заштита појединца и индхгвидуе остаје само привидна. Садржпнски и идејно, његова критика нндивидуалистичких схватања о праву представља прогрес у грађанској теорији права, тим пре што она не значи само критику индивидуалисхичких схватања у праву, већ и критику неких од основннх ставова и постулата који и данас карактеришу буржоаско право и његову теорију. Са формалног становишта његови ставови представљају подстицај у тражењу нових правних облика, који треба потпуннје и стварније да изразе друштвена кретања.

(22) L' Expérience juridique et la Philosophie pluraliste du Droit, стр. 137.

(24) Ibidem, стр. 230.