Анали Правног факултета у Београду

174

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

својине, он још пре неколико деценија указује на појам својине која није ии приватна ни државна већ произвођачка и друштвена. Значајна остаје и његова критика парламентарне демократије и њених овешталих облика. Не разликујући у довољној мери појам и дефиницију народног суверенитета од конкретних облика његовог политичког стварања, он крнтикује многа од традиционалних схватања, по којима ce народни суверенитет у суштини своди на суверенитет државе или се посматра кроз деловање једног одреВеног и ограничено! представничког тела. По Гурвичу, народни суверенитет не може да буде исцрпљен ни кроз какво представничко тело (ма какав изборни систем био) већ он може да значи само укључивање свих друштвених чинилаца и снага у функдију управљања. Парламентаризам, по Гурвичу, може да буде прихваћен само као један од облика самоуправљања где се парламент и скупштина јављају као делови и завршни облшщ једне вертикалне и хоризонталне самоуправне пирамиде. Гурвич трајно наглашава да најкрупнију опасност у развоју савремених демократија и социјализма представљају бирократски и технократски елементи који се јављају као нужни пратиоци савремених односа. Ипак критикује и не прихвата схватања оних мислилаца (Burgheim ,Лlепаџерска револуција") који сматрају да бирократију и технократију у развоју савременог друтитва није могућно избећи. Развој самоуправних односа као и укључивање читавог друштва и свих друштвених чинилаиа у самоуправление, по његовом схватању, онемогућује развој и деловање бирократије и технократије. Последних година свог релативно дугог и плодоносног научног развоја он ce интересује н нише о проблемима самоуправне демократије. Поред вертикалног повезивања друштвегшх радних и самоуправних заједница и ј единица, он предлаже и хоризонтално повезивање. Сем тога, сматра да самоуправне ј единице не треба да буду само пронзвођачке већ да треба нћн ка ширим повезивањима и ка стварању потрошачких заједнпца. На конгресу социолога у Женеви у мају 1960. године Гурвич излаже своје гледиште о развоју савремених демократија и демокрагских односа у свету, да je у демократизацији друштвено-политичких односа, стварајући специфичне облике самоуправне демократије, Југославија отишла иајдаље. На овом истом састанку Гурвич говори о тешкоЬама на које наилазе југословенски народи у изградн-и самоуправног друштва и самоуправне демократије, које су по његовом схватању добрим делом биле условл>ене аграрном структурой и заосталошћу земле као наслеђем прошлости, које карактерише све балкапске земље и крајеве. Није прошло много времена како je преминуо Ж. Гурвич, који je доскора сматран једним од највећих живих социолога и једним од најпозиатијих имена савремене науке. Међутим, научно дело ко je je он за собом оставио не представља само велики доприиос савременој науци вей истовремено и допринос идеји мира, слободе и демократнје у свету.

Иванка Тасић-Радивовић