Анали Правног факултета у Београду

176

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

У до сада јавко изнетим, и овде поменутим, ставовима око примене спорне одредбе код избора директора заузета су два опречна става. По једпом, спорне одредбе се не примењују при избору директора, а но другом, ове одредбе се имају примењивата и при избору директора. Аргументима кощ су употреблени за образложење једног и другог става заиста се може бранити и једно и друго становиште, али и поред тога остаје сумньа. Заступници првог схватања сматрају да се директор бира и разрешава по посебном закону и да се према томе одредбе Основног закона о радним односима не примењују при избору директора. По другом, ове одредбе се примењују и при избору директора, јер модернизација захтева што квалитетније кадрове те нема разлога да се изузетак прави у погледу директора. Начелно je прихватливије становиште по коме се спорне одредбе примењују и при избору директора. Међутим, њега није лако применити и тешкоће управо долазе отуда. О чему се, дакле, ради? Стриктна примена спорне одредбе би значила да се код избора директора има безусловно поштовати приоритет кандидата са вишим степеном школске спреме. Лице са вишим степеном школске спреме морало би бити изабрано за директора иако нпр. једва пспуњава друге услове, док дотадагшьи директор и друга кандидата не би могли бити изабрани ако имају мањи степей школске спреме мада остаде услове и премашују. Овакви разлози могу бити узрок непримењивања спорне одредбе па и постављања питања ньене важности. Мада при расправљању пигања примене споршгх одредби код избора директора није покренуто шттање недоволности школске спреме као јединог критерија за приоритет код пријема на рад, у суштини je оно поставлено и то и формулацнјом спорне одредбе и расправама о њеној примени. Потребно je због тога увести допунске критерије за одређивање приоритета код пријема на рад. То могу бити рационалнзагорске, проналазачке и посебно осведочене организационе способности. Тако би се спорне одредбе учиниле еластичнијим. Та еластичност не би могла да иде тако далеко да радио искуство учини основним елементрм за продену стручности. Y примени спорне одредбе наилази се на сличне проблеме и када није у питању избор директора, већ уопште пријем радника на рад. С друге стране, ако je можда постојала идеја да се овом одредбом радном пскуству као елементу стручности да одговарајуће (скромније) место, онда се то шгје постигло. То може да илуструје и следейи пример. За рад на слободном радном месту су услови у погледу стручности одрейени у распону: виша школска спрема и пет година радног искуства, или среддьа школска спрема и десет година радног искуства, иди нижа школска спрема и петиасст годгша радног искуства. Ако се за слободно радио место пријаве само два кандидата и то један са вишом школском спремом и четнри године радног искуства а друга са нижом школском спремом и двадесет година радног искуства, онда йе бити примљен овај радник са нижом школском спремом, јер испуњава услове у погледу радног искуства док кандидату са високом школском спремом недостаје једна година радног искуства. Овде се наравне може поставит питање да ли су услови у по-