Анали Правног факултета у Београду

184

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

италијанско право. Слично решење омогућавање пшрег учествовања свих заингересованих у кривичном поступку предлаже, видели слго, један републички суд. Ово решење у пракси нужно доводи до преокупираности кривичиих судова расправљањем каракхеристичним за парницу, што најбоље показуje италијански пример често критикован и од стране теоретичара и од стране л>уди из праксе. Француско право има специфично решење којим се штите инхереси осигурача који покрива грађанско-правну одговорност окривљеног. Оно je негде на средини нзмеђу законодавстава која прихватају учешће граЬанско-правно одговорнс странке у кривичном поступку и оних која то учешђе не познају, какав je, de lege lata, случај код нас. По њему, кадгод осигурач покрива грађанско-правну одговорност окрив.ъеног, може се, на основу клаузуле о вођењу спора, преко свог адвоката супротстављати имовинско правном захтеву упереном против окривљеног и улагати правне лекове на одлуке, ако тиме не може да изазове погоршање положаја окривл.еног што се тиче његове кривичне одговорности. Yroßopua клаузула којом осигураник препушта оснгурачу кривичну одбрану, такоЬе не обавезује осигураника преко напред наведештх граница, пошто судска прайса и теорија сматрају да je супротна јавном поретку и да je, као таква, неприменљива клаузулом запрећена санкдија губитка права из осигурагьа. Сматрамо да je ово решење погодније од претходног. Оно нема основну напред изнету негативну страну италиј анског решена а, са друге стране, у довољној мери штити интересе осигурача. Y пракси, око питана када се акцијама осигурача ризикује могућност погоршања положаја осигураника што ce тиче његове кривичне одговорности, нема великих потешкоћа. Дилеме се јављају када се постави гаггање основа исгупагьа осигурача. Због традиционализма, као битне црте француског права, сматра се да се овде ради о мандату којим je осигураник препусгио оснгурачу вођење спора и да je између осигураника и осгиуфача у том случају зак.ъучен један мешовити уговор; уговор о осигурању и мандату. Ово стога што се, по овом праву, увек настоји да се заступање сведе у оквире мандата уместо да се прихвати да се овлашћење за заступагье може дати и многим другим уговорима, па тако и уговором о осигурану, а не само уговором о мандату. Следствено свему напред изнетом, сматрамо да je неопходно моьати позитивно прописе и дати, и у т нашем праву, могућност осшуравајуЬнм заводима да оспоравају основаност односно висину имовинско-правпих захтева које оштећена лица постављају према окривљеним лицима нија je граћанскопраана одговорност покривена осшурањем. Ове нам ce измене чине неопходним и у смислу примене уставног начела којим je прокламовано да свако лице, о чијим се правима и обавезама расправља у било ком поступку, има право учешћа у том поступку. Применено на конкретан случај то би значите да би, у мери у којој се осудом окрив.ъеног на плаћање накнаде штете проузроковаие кривичним делом оштећеном лицу одлучује, у ствари, о обавези осигуравајућег завода који ову накнаду