Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

АР МИЛАН МИЛУТИНОВИН: „КРИМИНОЛОГИ JA”, БЕОГРАД, 1969, СТР. 480 Дело „Криминологи]а” проф. Милутиновића привлачи пажньу научне јавности не само својим обимом него и својим квалктетом оно je оправдано награђено Октобарском наградой Београда. Наша социологи] а, а посебно наша кривична наука, добијају овим знатан прилог, ко]и ће бихи од трајне вредности. „Криминологи] a” je веома обимна книга. То омогућава да обухвати целу облает криминологи] е и да питана која расправља обради потпуно _и темељно. Огромна чиненична и теоријска граВа из ове области овде ]е систематски и целовито изложена тако да се добија заиста верна слика проблема ове науке и садаппьег стана у напорима за њихово решавање. Саму криминологију писац овде схвата релативно широко као науку ко] а не обухвата само ученье о криминалитету него и учегъе о његовом сузбијању, тзв. криминалну политику, иако je ова иначе развијена и као релативно самостална дисциплина, што и сам писац истине. Тако су изложена и (додуше, само основни) проблеми криминалне политике, што ]е морало проширига обим рада. Тиме je, међутим, добијено у потпуности излагање проблема криминалитета, ]ер се питање његовог сузбијања логички тесно везује за питање његових узрока, што ]е средишње питање криминологи] е у ужем смислу. Своју грађу писац je логично систематизовао излажући je у четири дела своје књиге. Први део, под насловом „Увод у криминолошју”, даје у ствари појам ове науке и њен историјски разво] (стога нам изгледа да би било бол>е та] део тако и назвати, а, сходно томе, главу I назвати, просто, „Предмет криминологи]е”, ане „Појам и предмет криминологи]е”, како ]е то учшьено). Овде су врло брижљиво изложена питања предмета и метода криминологи] е, а особито повољан утисак оставља излагање разних криминолошких теорија оно je и потпуно, и сажето, и тачно, и довољно критичко. II и 111 део („Криминална феноменологи]а” и „Криминална етиологија”) чине главни део книге и посвеВени су опису криминалитета и неговим узроцима. У првом делу je поред приказа развоја по]ма криминалитета у току историје изложена богата грађа о односу између криминалитета и разних других друштвених и природних појава друштвене покретљивости, еколошке распрострањености, годишнег доба и климе, пола и старости лица која врше ова дела, као што су описане и главке врсте криминалитета привредни, политички, саобраћајни, рецидивистички, професионални и малолетнички криминалитет. Најобимнији део који претреса и најважније питање, узроке криминалитета, чини трећи део книге. Овде ]е на врло успео начин расправлен низ тешких и сложених питања, ко]а често прелазе ужу облает криминологије, јер се додирују с најтежим филозофским и социолошким питагьима, као што су она о узрочности, о односу друштва и појединца, о друштвено] законитости и сл. “Узимајући у обзир сва главна михшьегьа о свим пн-