Анали Правног факултета у Београду

192

АШЛИ ПРАЕНОГ ФАКУЛТЕТА

тањима из ове области, писац задржава своју самосталност и, на основу општих научних метода и посебпо историјског материализма, синтетнзујући прихватљиве резултате разних других мишљења, проналази решење проблема узрока криминалитета које je врло убсдљиво. Он сматра да се морају узети како општи и далеки узроци који су у крајњој линији сама структура класног и неразвијеног друштва, тако и посебни и непосредни којн доводе до конкретног дела, при чему знатну улогу играју и личне особине извршилаца, јер друштвене законитости делују само преко конкретних појединаца. Особито je успело његово приказивање рВавих страна савремених друштава, пре света буржоаских, у којима, упркос материјалном благостању, влада дезорганизација и отуђеност л>удй, што je крајњи узрок и криминалитета. Овде писац показује поново своју способност критичког расуђивања и о теоријама које уживају највећи углед, и на први поглед, зато што садрже низ позитивних открића, изгледају врло убедљиве. Излагање у овом делу обухвата најпре утицај опште друштвене структуре на криминалитет, а затим се излажу непосредни криминогени чиниоци, и то прво они друштвени (економски, политичко-идејни, микрогрупни и друштвенопатолошки), а потом лични (биолошко-психолошки), при чему се оправдано истине условљеност и ових друштвеним чиниоцима. Најзад, у четвртом делу („Сузбијање криминалитета. Основни елементи криминалие политике”), после излагала о развоју криминалне политике, износе се основни чиниоци који доприносе сузбијању криминалитета, да би се потом посебно говорило о улозн јавности, друштвених установа, међународних организација и науке у овом сузбијању. На крају je додат веома богат списак дела којима се писац служио при изради ове књиге (списак заузима 24 стране и обухвата дела на свим главним језицима), чему следи списак навођених имена и главних nojiMosa. Са социолошког гледишта најважнија добра страна овог дела несумњиво je богата, свестрана и тачна социолошка анализа друштвених чинилаца криминалитета, особито у савременом друштву. Писац je дао тачну слику тог друштва разореног жеђу за материјалшш богатством и с отуВеним личностима, лишении друштвеног осеђања. Он je уочио и успео да синтетично и пластично изрази низ веома разноврсних страна тог друштва, као и да оцени њихов значај у укупном његовом функционисању. Тражећи у гаквим општим друштвеним условима крајњи узрок криминалитета, он je успео да се ослободи површног позитивизма, емпиризма и квантофреније и да покаже како се једино с обзиром на шире друштвене оквире и законитости могу и морају тумачити све друштвене појаве, па и криминалитет. С друге стране, меВутим, он није пао нити у социологизам ни, још мање, у економизам и вулгарно схватање исторнјског материјализма, jep je увек имао довољно слуха и за политичке, културне, историјске, психолошке и друге чиниоце. Друго, писац je био научно објективан и кад je реч о социјалистичком друштву. Разлике измеВу капитализма и социјализма, он није сликао црно-бело него je објективно и тачно видео све недостатке социјалистичког друштва, а особито оне који потичу из тржшпне привреде. Тако није ни релативно повољио стање нашег друштва у погледу обима крнмнналитета тумачио апологетски као искључиву последицу социјалистичког система него и нашом ошптом неразвнјеношћу, као што je био и довольно критичан према самим релативно повољним подацима о развоју криминалитета у нас. Треће, писац je показао свестрано и пошуно познавање одговарајућих резултага науке, како уже, кримииолошке, тако и опште, социолошке. Он je успео да ове резултате повеже у једну јединствену целину. Особито треба истаћи да je он у току најновијих антрополошко-хуманистичких тенденција у социолошком схватању савременог друштва, пре света у вези с проблемима отуВегьа и угицаја културних чинилаца и особито система вредности на друштвени живот и да je умео да оправдано придавайте значаја таквим чиниоцима складно повеже с „класичним” значајем