Анали Правног факултета у Београду

207

ПРИКАЗИ

Можда би y 3 P OK требало тражити и у тадашњем положају жене, сматране нижим људским бипем, неразумном, лакомисленом, тврдоглавом,склоном греху, чак нечистом, према томе подобном да се поведе за Ваволом. Змија зли дух навела je жену на први грех. 7. Најзад писан објашњава појаву да сва лица која се испитују у овим процесима, У Хрватској и једнако у свим другим земљама у којима се поступай водно, дају одговоре потпуно у складу са схватањима теолошке демонологије и схватањима правника оног времена: о справљању и употреби чаробних средстава, скупљању на гозбе, летењу, оргијању, полном општењу са Ваволом и особинама toi општења, средствима којима ce задобија или сузбнја моћ Вавола, начин одрицања од бога и вршења светогрВа, облицима у којима ce Баво јавља, начину обавезивања ђаволу и сл. Мањи део тих одговора потиче из народног веровања, а све остало из стереотшшог списка питања који je испитивач саставио на „научној” бази, по априорно] оцени шта ce окривљеном може ставити на терет, за која je окривљени видео шта треба да одговори, и на мукама и давао такве одговоре. 8. Збирка докумената о прогону чаробника у Еврогш и о прогону чаробњака у Хрватској, заузима више од половине књиге. За Европу документа су највећим делом преузета из кгьиге Josepha Hansena: „Quellen und Untersuchungen zur Gesehichte des Hexenwahn” Bonn 1901, За Хрватску из „Старина” Југословенске академије знаности и умјетности, „Вјесника” кр. хрватско-славонско-далматинског земаљског архива, „Monumenta historico-iuridica Slavomm meridionalium” и Ивана Ткалчића „Повјесних споменика града Загреба". Документа обухватају нормативна акта, судске списе, делове из књига оног времена, преведене са латннског, немачког и француског на наш језик од трупе веома стручних преводилаца, и пропраћене напоменама и уводним текстовима писца, који су некад мале расправе. Међу документима има известан број оних које je писац сам пронашао односно одабрао и овде објавио. Документа на старохрватском кајкавском дата су на савременом језику. Цео посао ура Вен je са највећом и у сваком погледу изврсно. За сваки докуменат забележено je на коме je језику, где се чува оригинал, да ли je и где раннје објављен, и дат "je превод. Вредност ове одличне збирке мислимо да 5и само порасла да су у њу у већем броју унета документа (прописи и пресуде) са подручја Француске и са подручја МаВарске, са којом je Хрватска имала тесне и дугогодишње везе, на ко je и аутор указује. Рад проф. Бајера, по тачности и сажетости историјских излагања, анализи друштвених појава и правних института, закључцима о њиховим узроцима, и по брижљивости у приреВивању извора, представља изузетно вредно дело наше послератне историјскс-правне књижевности. Мислимо да то бар сада код његовог другог издања треба истаћи.

Др

Тихомир Васиљевић

Ар Борис Визнер: ГРАБАНСКО ПРАВО V ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ, Друго прерађено и допуњено издање, Књига трећа, Ријека, 1969. Y издању писца, после друге кт-wre Грайяиског права у теорией и пракси Наследие право (Осијек, 1967, стр. 542), изашла je из штампе крајем 1969. године трећа књига, под истим насловом, која обухвата Стварно и Облигационо право. Тако je аутор одржао своје обећање дато у првој књизи, да у знатно проширеном обиму (уместо у једној у три кјњиге) изложи све институте грайанског права. Ова, трећа књига, која садржи статш<у и динамику грађанског права, јесте, логично, и најобимиија (1375 страна).