Анали Правног факултета у Београду

214

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

vice versa, настаје у моменту закључења купопродајног уговора између трећег лица и комисионара. Концепцију директног правног односа комитента и трећег лица аутор доследно заснива на теорији непотпуног заступнипггва, за коју се определио код дефинисања правне природе уговора о комисиону. Ова теорија решава, по мишљењу аутора, поред питања директне тужбе комитент —треће лице и обрнуто и проблем својине код куповног комисиона. Међутим, већина писаца и законодаваца у упоредном праву негирају постојање директног односа комитент —треће лице (изузев код стечаја комисионара), с обзиром на принцип релативности уговора, сматрајући да je за комитента уговор измеВу комисионара и трећег лица »res inter alios acta«, као што je и за треће лице уговор измеВу комитента и комисионара. Негирање директног правног односа премошћује се институтом цесије. Ово решење прихватају већина континенталних права као и позитивно југословенско право. МеБутим, англо саксонско право код установе imdisclosed agency, признаје директан правни однос измеВу лица ко ja би у континенталном праву одговарала комитенту и трећем лицу. Стога je овој установи посвећена значајна пажња, јер ce концепцијом приближала ауторовОЈМ схватању комисиона. На крају, изложена су нравна објаппњења теорије о непотпуном заступништву код комисионог уговора и целисходност и правна прихватљивост предложене теорије за наше позитивно право. Y закључку ce резимирају основна питања у вези комисионог посла и дају следећи ставови: 1) комисион води порекло из периода развијеног средњег века; 2) правку природу комисиона најадекватније објашњава теорија непотпуног заступништва; 3) комисиони посао je веома чест уговор робног промета у нас, посебно у спољнотрговинском промету; 4) постоји потреба за доношењем новог закона који би свестрано регулисао правна питања из комисиона. Исто тако, истине се реална могуйност за светску унификацију овог института приближаватъем решења континенталног и антлоамеричког система на основу правне конструкций непотпуног заступнишхва.

Весна М. Јанковић

Ар Марија Радовановић —Вучковић: ЗАСТУПНИШТВО У ГРАБАНСКОМ И ПРИВРЕДНОМ ПРАВУ БЕОГРАД, 1969, ИНСТИТУТ ЗА УПОРЕДНО ПРАВО, МОНОГРАФИЈА («) Овај рад представља докторску дисертацију брањену 1965. год, на Нравном факултету у Београду. Заступништво се дефиците као начин предузимања правних послова у име и за рачун другог, при чему аугор разликује заступништво као начин деловања за другог од правних односа који садрже овлашће.ње за заступање. " Y првој глави „Потреба за заступањем и историјат његовог настанка и развој” изложени су мотиви законодавца за прихватање установе заступништва и дати историјски разлози и правые предности заступништва. Заступање пословно неспособных лица je први појавни облик заступништва, којим je дата могућност посредног учешћа у нравном промету оним субјектима права који својим властитим изјавама воље не могу да остварују права и обвезе. Заштита имовине одсутних лица, непознатнх наследника као и заштита у другим случајевима када то захтевају правичност и Iштереси лица која из објективних или субјективних разлога нису у могућности да их штите, за законодавца су разлози да непосредно обвеже друга лица у својству заступника. Међутим, афирмација принципа заступања у теорији и пракси, као једног од основнях начела модерног имовинског права и његово паралелно