Анали Правног факултета у Београду

20

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

већи друштвени знача], али код којих из специфичних разлога (на пр. многобројности) потреба брзог и ефикасног реаговагьа избија у први т\ан. Из тих разлога изгледа да ћемо за одређене трупе кривичних дела (на пр. за кривична дела угрожавања јавног саобраћаја) морати у догледном Бремену мењати не само посгупак суБења, који je упоре Вен са темпом савременог живота иначе анахроничан, већ и саме принципе кривичне одговорности. Аошло je дакле до истовременог а дивергентног кретања развоја поступка: с једне стране у правду индивидуализације и испитивања mности окривл>еног, а с друге стране у правду аутоматизације поступка. Такво статье представл>а крупну противуречност, која тражи разрешегье, односно одреВивање критеријума по коме ће се разграничити материја у којој ће се применити један а у којој други принцип, односно означити облает у којој ће испнтивање личности бити обавезно и области из којих се то испитивагье може искључити. 2) Испитивагье личности окривљеног и доношење пресуде засноване па том испитивагьу, захтева од судије високу стручну спрему (изван чисто правке спреме). Y исто време са тим, захтева се учешће лайка у кривичном суВегьу, у обушку класичне или реформиране пороге на западу, чија суВења обухватају управо оне случајеве где je испитивагье личности окрнвл>еног најпотребније, уз обезбеБегье претежног утицаја овом елементу, а у земљама источне Европе (али и друтде) стварају се мешовяти судови за суђење свих кривичних дела. Другим речима тражи се учешће судија који не располажу никаквом струнном спремом, ни у области права ни у области кримипологије, којима су криминолошке идеје стране, и који по правилу живе jour у идејама класичног кривичног права. Такво статье je једна крупна прогивречност коју треба разрешит. 3) Испитивагье личности окривљеног обухвата и гьегов интимни живот. Задирагье у ту облает може погодити окривљеникову лгтчносх теже од задирагьа у облает лггчне слободе, неповредности стана или тајности прописке, који се штите одредбама кривичног поступка, докле гагтагье да ли се због сваког кривичног дела може испитивати цео живот окривљеног, тьегове породице и гьеговггх сродника, и у којим случајевима то може бити, стоји отворено. То свакако представља прогивречност, која jour више пада у очи ако се ова могућност разголићавања интимног жггвота окривљеног чија кривица није још утврБена, упореди са бригом законодавца да рехабилитацијом и другим средствима, прикрије криминалну прошлост ггравноснажно осуБеног. Мере за уклагьагье ове противречности морају се наћи. Подела пропеса гга две фазе, и испитивагье личности тек после утврћене кривичне одговорности, знатно би поправило садашњу сшуацију, али таква подела није прихватљива, јер на другој страни доноси велика поторшагьа. 4) Индивидуализаци ja заснована на испитивагьу личности окривљеног je механизам са практичним циљевима. Правна вредност једног таквог