Анали Правног факултета у Београду

21

САВРЕМЕНО КРИВИЧНО ПРАВО И ИСПИТИВАЊЕ ОКРИВЉЕНОГ

механизма се цени према постигнутым циљевима (при чему се мора разликовати оно што je резултат примене тог механизма, од онога што je резултат других фактора), а не према његовој доктринарној чистотн. Посматрано тако, мора се признати да индивидуализација није дала резултахе који су се од ње очеютвалн, делом и због тога што су та очекивања била претерана. У научним расправљањима о овом питаньу запажа се недостатак нужног реализма. Друштвена стварност која треба да служи као основица за све активности ове врете, узима се шематизовано, недопустиво упрошћено, некад и идеализовано. Y савременом кривичном праву које je одбацило многе старе догме, створиле су се нове догме, о којима се сматра непристојним покретати дискусију, а практични резултати појединих института посматрају се кроз призму тих догми, уместо да се узимају онако како се стварно показују. Једна од тих догми je веровање у мохућност морали or препорода окривљеног помоћу кривичне санкције, ко ja доводи до тога да се позитивна резултати кривичних санкција виде и тамо где их нема, или да се негагивни резултати прећуткују. Са резултатима испитивања личности окривљеног стоји слично. Дијагноза стана и прогноза будућег понашања окривљеног, које су послужиле као основ за изрицање саикдије, показале су се у огромном броју случајева погрейте. Резултати су нарочито били слаби у области у којој je идеја испитиваља личности у циљу иравилног одабирања санкдије најдоследније спроведена, у којој се у исто време посебна пажња обратила на кадрове и на васпитну страну извршења, у области малолетничког криминалитета, у којој je ситуација реално гледана блиска банкротству. Код таквог стања ствари, раширено мишљење да je савремено кривично право према малолетницима, наговештај опшхет кривичног права будућности, није израз реалности, већ догматског предубеђења. Мислим да постоји противречност кад се тежиште борбе против криминалитета упорно баца на испитивање личности окривљеног и од тога првенствено очекује побол>шање резултата, када конкретна стварност показује да су та очекивања претерана. Ми смо за данашње институте нашег кривичног права не због тога што смо са њима задовољни, већ због тога што не располажемо бољим, а то je нешто сасвим друго. 111. Тенденције Нарочито бих хтео подвући да моје излагање не треба да буде схваћено као позив за враћање на кримонолошке идеје које су претходиле садашгьим (од њих би се могли очекивати само гори резултати), већ као позив на критичко преисхштивање тих ндеја, с обзиром на резултате ко je дају и њихову усклађеност са потребама и могућностима савре!меног друштва. Излагање не треба схватити ни тако да узроке пораста криминали-