Анали Правног факултета у Београду

РАЗВИТАК СВОЈИНСКИХ ОДНОСА Y СРБИЈИ Y 19. ВЕКУ

би се проблем захватио у целини и одредили оквири за радикалнију заштиту. Тек 28. августа 1848, објављена су „правила" којима се спецификује коришћење шумй у одређене сврхе: за потребе домаћинства, занатсхва, „шпекулацију" и граВење лаВа. Истим правилима забрањено je странцима трговагье шумом и грађом („јапијом"). За наведене потребе дрво би се користило према већ објављеним прописима, али и уз одобрење надлежне власти. Нове таксе за сечу, тада предложене од Министарства унутраппьих дела и финансија, нису усвојене. Одложене су: „док се не буде могло определит, које ће се шуме отитинама уступит, a које за правительство задржати" ( 21 ). Као што се види, десет година по доношењу устава (до 1848) није извршено разграничење у шумском фонду измећу државе и општина. Може се претпоставити да су, поред наслеђених навика, и отсуство ове поделе, а нарочито могућности зараде без улагања капитала продајом грађе, много допринели уништавању шумй под уставобранитељима. Кнез Милош Обреновић, који je враћен y Србију после пада уставобранитеља и кнеза Александра КараВорБевића (1858) умро je већ 1860. године, те тако није стигао да унесе у области својинских односа неке веће промене у наслеВеном стању у Србији. Син кнеза Милоша, Михајло, објавио je прокламацијом (14. септембра 1860), да ступа на престо, према Уставу и праву наслеђивања, под именем „Обреновић III" ( 22 ). За његову непотпуну осмогодишњу владавину (1860 —1868) везане су велике промене у организации централке власти, ( м ) у локалној управи ( 24 ), у судству (^ 5 ), у просвети ( 28 ) и у привреди ( 27 ). Y историји Србије није било краћих раздобља у којима je донето више закона и „решења". Поред осталих, донета je и „Шумска уредба" 4. септембра 1861. ( 28 ). Најважнија je одредба чл. 1, којим ce, најзад, разграничава пгумски фонд: на државне шуме („правитељствене"), народне („оггштенародне"), општинске и приватне. За одређивање дела шума у општинском фонду послужила je традиција: општинама су припале оне које су држале на дан 26. октобра 1833. „Општенародне" шуме су „велике старе планиие... ", без обзира да ли ce

(21) Зборник закона и уредаба, бр. 4, стр. 165—166, Београд 1849.

(22) Исто, бр. 13, стр. 145, Београд 1861.

(23) Закон о устројстоу народне војске, од 17. августа 1861. Закон о народно ј скупштини, од 17. августа, 1861. Закон о устрсјству Аржавног савета, од 17. августа 1861. (Зборник закона и уредаба бр. 14, стр. 137, 147, 136, Београд 1862). Закон о устројству центра.гне државне управе, са поделом на седам министарстава (Зборник закона, бр. 15, стр. 90, Бнд. 1863).

(24) Закон о устројству општина од 24. марта 1866. (Зборник закона, бр. 19, стр. 1—49, Београд 1866).

(25) Закон о устројству судова. (Зборник, бр. 18, стр. 23, Београд 1865).

(28) Закон о устројству основных школа (Зборник, бр. 16, сгр. 54 Београд 1863). Закон о устройству Велике школе, са факултетима филозофским, техничким и правним (Зборник, бр. 15, стр. 75, Београд 1863). Закон о устројству Више женске школе у Београду. (Исто стр. 35). Закон о устројству богословије. (Исто, стр. 88).

(27) Закон о управи фондова. (Зборник, бр. 15, стр. 128, Београд 1863). Закон о ycvpojству Ьумрука (о трошарииама, царинама, промету, итд. као и многи други, са изменамэ и допунама (Зборник, бр. 16, стр. 113—154, Београд 1863).

(28) Зборник закона и уредаба, бр. 14, сгр. 59—79, Београд 1862.