Анали Правног факултета у Београду

32

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

\ „атарима ошлшнскш налазе" (чл. 3 Уредбе). Koje су, пак, „велике старе планине ... поменуто je у „Правилима" од 15. марта 1858. (чл. 11). Неке од њих се изричито наводе, као: хомолске, звиждске, кривовирске, ужичке, затим планине Јастребац, Чемерна и Барања, док ће „Попечителсхво финансија одредити, које ће још шуме у ред великих ставити". Само у „великим планинаыа" су се могла сећи и дрва за шпекулацију" (тј. за трговину, чл. 17, Правила ( 20 ). Остале шуме су оне „на које правителство право има тако да с аима, без повреде ичијега права, по својој волн располагати може" (чл. 2. Уредбе од 4. септембра 1861). Да би се искорениле навике безобзирног одношења према шумама, Уредба детално регулише: услове коришћења одреВених шума у одре Вене сврхе, прописује таксе које се плаћају (према врсги и квалитету шуме), казне за прекршаје, надокнаду учшьене штете и одговорност органа којима je поверено спровођење Уредбе. Посебно, Уредба нареБује подизагье младе шуме на „прореВеним местима". Шуйском Уредбом, од 4. септембра 1861, укинути су сви ранији прописи о коришћењу и заштити шумй. Из свих землишних фондова који су баш под шумама, и полопривредннх, који нису били у приватном поседу, требало je одвајати делове ыаселеницима, као и „оскудним у земли", под условом да се ,жители" дотичних општиыа због тога „не стешњавају". То je био једап од најтежих проблема за решававье још од устанака, jep се „степпьавагье", као разлог одбијања населавања доселеника, увек истнцало од стране староседелаца. Дуго година су, меВутим, ова шгтања парцијално решавана ( 30 ), иако je од стране надлежних министарстава извештавано да се „многе туВе земле самовласно и насилно заузимају" ( 31 ) иуз поопгтравагье казни ( 32 ). Затим, несреВености су се и дале повлачиле. Тако, тек je 28. фебруара 1848. нареВено да се комисијски одреде границе монастырских имања на захтев митрополита, пошто због тога што те границе нису утврВене „суседни жители" су манастире „притеснили" у корншћењу њихових добара, како je у предлогу наведено ( 33 ). Није исклучено да je самовласном заузимању земле допринело и увоВење баштинских књига нареВењем (од 16. априла 1850) да народ узима тапије на своја имања, без којих се у будуће ова не могу преносити на друге ( 31 ). Дали прописи оправдавају претпоставку. Наиме, и после уво Вења баштинских књига заузимање земле се наставило, мада су донета и ~правила" о доделивању ошпхинске земле „сиромашнима" или доселеницима (14. новембра 1850), са поновлено!М

(29) Исто, бр. И, стр. 56—62, Београд 1862.

(зо) Указом од 28. марта 1843, регулише се крчење шуме од стране оннх који немају довольно земл>е у 3 дозволу начелннка и сагласност кметова где ће да се крчи. (Зборник закона и уредаба, бр. I—2, стр. 270, Београд 1880). Решење од 1. јуна 1547. да се земл>а Крћевац подели насел>еницима Црногорцима (пошто се око те земл>с бесправно споре, ~Белосавцн и Топола")» као и да им се дода још и друге земл.е ако им то није доволшо (Зборник . . . бр. 4, стр. 31. Београд).

(31) Указом од 7. фебруара 1849. (Зборник. .. . бр. 5, стр. 10, Београд 1853).

(32) Поред враћања земл>е, изрицане су телесне казне (~од 25 гштша") и новчаие (25 талира) Зборник . . . бр. 5, стр. 10, Београд 1853.

(33) Зборник закона и уредаба, бр. 4, стр. 152—154, Београд. (34) Исто, бр. 5, стр. 126, Београд 1853.