Анали Правног факултета у Београду

34

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕХА

11. Законско регулисање насељавања Поред Црногораца, помињу ce као населеници и сгановниди „из околних турских области". Аа не би и они као „дошлаци пали у велику скротињу", кнез Михајло Обреновић je донео „решење" (5. априла 1S61), на предлог Министарства финансија и Државног савета, да се „добегли" „поделе", од стране окружных начелника, „по разним оппггннама..." Ове су обавезне да им уступе од ошптинске земље „по размеру..." „Размер" je износио: „2 до 6 дана орања према броју чланова сваке фамилије, осим плаца за кућу". Онамо где je било довољно земле могло се дахи и преко юга. И ови „дошлаци" су се ослобађали „од свију државних и општинских „терета" у трајању од две године. Властима je препоручивано „да мотре на то како не би једна општина према другој одвећ много своје земље уступити морала, а тако и на то, да се дошљаци по могућству дале од границе насељавају" ( 44 ). Ово решење je допуњено одлуком (16. октобра 1861) да се населеницима из Турске даје помоћ у храни из ошптинских кошева без накнаде и позајмица од 500 гроша без интереса ( 45 ). Како je често долазило до несагласности измеВу среских начелника и ошптинских кметова о доделивању ошптинске земле, донето je решење (12. маја 1963), којим je допуњена шумска уредба (од 4. априла 1861) да у таквим случајевима одлучује окружни начелник ( 46 ). Парцијално решавање питаља додељивања земле населеницима из ошптинских и државних фондова завршено je објавливањем Закона о населавању странаца (10. фебруара 1865) ( 47 ). Убудуће сви „Странци-землорадници" би се населавали под следећим условима: Пре населавања морали би да добију српско државланство, што ће затражити преко Министарства унутрашњих дела (чл. 1. Закона). Пошто добију државланство, ако нису доволно имуђни да се о свом трошку обезбеде землом и осталим потребама, обратиће ce Министарству финансија, које ће их упутити у одговарајуће ошптине, где би добили землу према досадашњим прописима. Ако ce населавају у већем броју одједном (10 до 15 породила), пошто испуне услове из члана првог закона, министар финансија ће им одредити или место за формирање посебне општине населеника, или ће их приюъучити некој од постојећих. Y првом случају добиће доволно земле за обраду, испаше и шуме, а у другом „постају сауживаоци ошптинских блаюдети". Кад се настане и власти им објасне њихове дужносты као српских грађана, положиће заклетву „на српско сажителство".

(44) Исто, бр. 14, стр. 79, Београд 1862. (45) PIcTO, стр. 191.

(40) Исто, бр. 15—17, стр. 119, Београд, 1863.

(47) Исто, бр. 18, стр. 10—14, Београд 1865.