Анали Правног факултета у Београду

36

/ШАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

мена уставобранитеља ( 50 ). Села и ошпхине богате жиром све више су спречавали догон стоке становницима изван њихових атара. Због учесталих сукоба и злоупотреба „многих села и општина“ (наплате већих такса и насилног истеривања туБе стоке), попечитељ унутрашњих дела je био принуВен да објави указ (9. октобра 1839), којим je наређивао; Да свако село и општина, богати жирородним шумама, допуштају и другим селима и општинама да користе жир, уколико тим салш не би били „степпьени". Ако je жир изузетно добро родио, да се дозволи коришћеше и најудаљенијим селима „по досадаипьем обичају". Да се жир не би прикривао („затаивао"), нареВује се надлежним властима да „изви Вају" и „по реду опредељују" колико се комада свиња дюже пустити из оних селй, која у жиру „оскудевају" (уз таксу „од номада по 32 паре чаршијске" ( 51 ). И ова уредба je имала судбину оних уредаба којима су регулисани друти односи. Кршење прописа се наставлаю народ се join увек понашао као да je јуче збацио турску власт. Зато je донета друга уредба (23. марта 1840, о злоупотребама са општиыским приходима), у којој je, перед осталога, наређено да се „жировнице не заграђују" у корист појединаца или општина, већ сви „жители братски да уживају" ( 52 ). Ова забрана je откривала две ствари: шта су села предузимала да се заштите у коришћењу жира од догона стоке са стране, и да више власти нису увиВале да јс „братственичких" односа нестајало у народу већ са ослобоВењсм од Турака. „Братственпк" се претварао у ситног или крупног поседника, зависно од средстава која су му била при руци аш позиција које je заузимао у друштву. Није исклучено да су државни органи, због далих прекршаја у коришћењу жира, одузели жировнице општинама (11. августа 1S41) ( 53 ), да их поново враге (16. новембра 1842) ( 54 ) због протеста општинара, пошто je такса од жира представљала знатан општински приход. Да би се, пак, смањили сукоби, уступљен je део таксе општинским кметовима и сувише оптерећених надзором над шумама ( 55 ). Лично заинтересовани кметови су будније пазили да се „стари обичаји" поштују, докле год je у Србији жир представлао главку храну за одгајивање свиња, a свиње основну ставку у извозној трговхши. Него тако, и друти „стари обичаји" да се користе сви простори за испаше и пролазе, без обзира на права власништва, одржавали су се у народу и реметили ополико колико су налагала свакодневна померања, прошириваlьа или сужавања грангща насеља или општина. Y предуста-

(so) Државни архив СР Србије, Регистр Државног савета за 1839, 1840, као и за дал>е године.

(51) Зборншс закона и уредаба, бр. I —2, стр. ПО—lll, Београд 1880.

(52) Исто, стр. 175—179.

(53) Исто, бр. 50, стр. 294—295, Београд 1877.

(54) Исто, бр. 2, стр. 193, Београд 1845.

(55; Исто, бр. 11, стр. 52, Београд 1858.