Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година XVIII Јануар -Април 1970. Број 1-2

ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА И ПРАВИЧНА НАКНАДА

Yeod. Питање експропријације и накнаде за експроприсане објекте у нас je постало нарочито актуелно после доношења Закона о изменама и допунама Закона о експропријацији од 1. фебруара 1968. („Службени лист СФРЈ" број 5/68). Овај Закон je питању одређивања накнаде посветно посебну пажњу, у намери да je што правичније регулише, како би обезбедио већи степей законитости, него што je то бно случај прсма ранијим прописима. Тиме je истовремено регулисано једно врло значајно питаље од кога зависи осхварење гаранције права својине у границама постављеним Уставом и законима. Својина je у нас у првом реду радна својина, па je љено реституисање кроз накнаду правичне вредности, реституисање једне својинске позицнје која представља најчешће основ егзистенције њеног титулара. Y овако поставл>еним оквирима за право својине, ексиропријација није више мера којом би се могла и требало да мења својинска структура, већ искључиво акт прибављања добара у јавном интересу ,Дlринудном куповином", уз накнаду правичне вредности. Пре него тихо пређемо конкретно на одређивање појма експропријације (општих у слова за експропријацију), начина, мера, граница накнаде, као и услова плаћања накнаде по нашем позитивном праву, позабавићемо се развојем овог института, који има своју историју, као што и својина има своју историју. Овај преглед ће нам омогућити да правилно схватимо функцију експропријације, као и фуикдију накнаде, ко ja се за експропријационе захвате у својину кретала у скали од потпуне до номиналне накнаде. 1. Класинан појам екагропријације до првог светског рата. Y периоду либералног развоја капитализма, државни захвати у приватну својину баш су врло ретки и ограничавали су се увек на конкретан случај, погађајући по правилу само непокретности. Накнада за експроприсане објекте обухватала je пуну вредност непокретности, укључујући припатке и плодове. „Ово je значило потпуну накнаду тоталне штете кроз накнаду разлике у имовини пре и после експропријације. О овом износу накнаде постојала je пуна сагласиост у теорији, пракси и јурисдикцији". (О

(1) Dr. Fr iedrich Giese: Enteignung und Entschädigung früher und heule, Tübingen, 1950, S. 10,