Анали Правног факултета у Београду

48

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

раскинута уговор. Уколико дође до тог раскида уговора, јавноправно лнце као страна уговорница дужно je да другој страни уговорници накнади штету ( 3 ). Посебно вала још истаћи да јавноправно лиде као страна уговорница може прсма другој страни уговорници применити санкдије уколико се ова тешко отрешила о своје обавезе ( 7 ). Главни управни уговори у Француској су уговори о извођењу јавних радова (les marchés de travaux publics), уговори о набавкама за јавне службе (les marchés de fournitures), уговори о превозу пугника и добара од јавног значај a (les marchés de transports), уговори о концесионарној јавној служби (la concession de servie public), уговори о јавном зајму (l’emprunt public) и др. 2. Управни уговори у белгијском праву. Француским управним уговорима били би најближи управни уговори у белгијском праву. Међутим, основна je разлика у томе што у Белгији, по правилу, спорове поводом управних уговора решавају судови опште надлежности а не управно судство. То je и разумљиво jep je Белгија увела управно судство гск од 1946. године. Према белгијској судској пракси извесни уговори које заклучују државни органи сматрају се као „уговори sui generis", „посебшт уговори" или „уговори од јавне користи". Код спорова поводом ових уговора примењују се одредбе ГраЬанског законика уколико нема посебног управноправног прописа. С друге стране, чак и онда кад нема посебних управноправних прописа о овггм уговорима, суд опште надлежности који решава спор дужан je да не примењује извесне одредбе ГраЬанског законика којс не одговарају ггрироди управне делатности. Некад закон искључује примену ГраЬанског законика. На пример, код уговорне одговорности железница и ПТТ службе. У вези са закључивањем, испуњењем а извршењем уговора я белгијскгг управни уговор има углавном иста одступан.а од општих правила као и француски управни уговор, једино што су дека пракса још није прихватила теорију непредвидљивости на онај начин као француско право. Сва одступагьа од општих правила приватног права морају или изричито бити законом прописана или бити заснована на основним начелима управног права. Суд опште надлежности веома опрезно цени да ли у овом другом случају има основа за одступагье од општих правила о уговорима ( 8 ). Иако у Белгији управни уговор нема још разрађену теорију као француско управно право, већ се у ггравној литерагури запажају значајни радови многих теоретичара који доприносе расправљању о овом питагьу. С друге стране, има писаца који сматрају да белгијско право не зна за управне уговоре (L. А. Wauthier'). По овом гледишту правила приватног права би морала остати општа правка правила за уговоре које закључује и управа, али могу постојати извесна одступагьа од ових правила ако то

(«1 Ј. Rivero, op. cit. No 129, стр. 121—-122; M. Wаli n e, Précis de droit administratif, Mcntchrestien, Pans, 1969, No 838, стр. 430—443.

(7) M. Wali n e, op. cit. No 813, стр. 418—419.

(9) A. Mas t. Précis de d r oit administratif belge, Editions scientifiques E. Story Scientia, Bruxelles Gand, 1966, No 104, cip. 75.