Анали Правног факултета у Београду

47

УПРАВЫИ УГОВОРИ И ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОСИ РАДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

Независно од тога што јавноправна лица и као стране уговорнице уцравног уговора нмају право надгледања и надзора над извршењем уговора од друге стране уговорнице, она имају и право да друтој страни уговорници једнострано измене њене обавезе које се тичу функционисања јавне службе. Ово право je потпуно супротно одредби плана 1134. француског Грађанског законика. Аколико јавноправно лице искористи ово своје посебно овлашћење и обвеже другу страну утоворницу новим обаьезама Koje јој отежавају услове испуњења уговора и наносе штету, јер кваре финансијску равнотежу предвиђену уговором, јавноправно лице je дужно да штету и накнади. Ваља имати у виду да до примене овог оьлашћења може доћи под условом да ову измену захтева јавни интерес. Ово одступагье од ошптих правила о уговорима познато je у Француској као тсорија једностране измене уговора у јавном интересу од стране јавноправног лица као стране уговорнице (la théorie du fait du prince) ( 4 ). Аруго одступање француског уцравног уговора од режима приватноправних уговора je у тзв. теорији непредвидл>ивости (la théorie de l’imprevision). По овој теорији, уколико би финансијска равнотежа предвнђена уговором била поремећена ошптим финансијским околностима или мерама државе за које јавноправно лице као страна уговорница није одговорна, нити их je могла предвидети, тако да под новим околностима извршење уговора води пропасти страна уговорница, може се применити тсорија непредвидљивости. Ова гсорија има у виду да je управни уговор закључен ради задовољења ошптих потреба и функдионисања јавне службе, и да га с тога вал>а и извршити. Из тих разлога, у таквом случају, дели штету меВу странама уговорницама тако да јавноправно лице даје другој страни уговорници накнаду штете ко ja ће омогућити испуњење уговорних обавеза ( ä ). Истине се да je оштећење преко половине у приватном праву разлог за раскнд уговора, док теорија непредвидљивости у управном уговору има цил> да се омогући извршење уговора који je заклучен у општем интересу. Ваља запазити да je пракса француског Аржавног савета чак и у оним случајевима кад су стране уговорнице одредбама извесних штампаних формуларних уговора искључиле коришћење теорије непредвидљивости, сматрала да су те одредбе уговора ништаве, уколико су се заиста догодиле непредвиВене околности Koje су биле од утицаја на извршегье обавеза из уговора. Y вези с тим духовито се стога истине да je Андре Моруа (André Maurois) негде исправно рекао „непредвиђено увек долази" па je и то један од аргумената којим се брани ова теорија непредвидљивости. Најзад, још једно одступање управних уговора од општих правила о уговорима je у овлашћељу управе да у јавном интересу може једнострано

(4) Y први мах изгледа исправно да се у нашој правној терминологии за ову теорију користи термин теорија самовоље, алн имам утисак да ни je реч о самовол>и ien je јавчч интерес услов примене овог посебног овлашћења. Аруга je ствар што неправилна примена овог овлашћења лако може довести и до самоволие. Види: др. В. Иванчевић, Теорија администратизног уговора, члаиак у юьизи Инвестиције. Уредио др А. Голдштајн, Информатор, Загреб, 1969, стр. 83

(5) Ј. Rivero, op. cil. Ыо 125, стр. 119.