Анали Правног факултета у Београду

46

ЛНАЛИ lIPABHOr ФАКУЛТЕТА

имајући у виду функционисање јавне службе, или да до уговора долази поводом јавне службе и најзад да у уговору има одредаба које одступају о-\ ошптпх правила приватног права (clauses exorbitantes du droit commun). Y Француској посхоје join и управни уговори одређени законом (contrats administratifs par determination de la loi). На пример, уговори о јавним радовима, о продаји непокретне имовине државе, о јавним зајмовима и др. Правый режим управног уговора у Француској одликује се пре свега извесним одступањем од општих правила о уговорима, али ако с једне стране даје управи извесна ишра овлашћења која нема друга страна yroворница, посхоје за управу и нзвесне веће обавезе односно отрашхчења у погледу поступка за закључивање уговора која нису предвшЗена у приватноправним уговорима. И веђа овлашћења и већа ограничења и обавезе, одраз су начела да управа мора штитити општи интерес. То je у сагласности и са гледиштем о предмету француског управног права, које истине да je карактеристика правких правила управног права у одпосу на огапта правна правила приватног права у томе, што она дају управи овлашћења која не постоје у приватноправним односима, али, с друге стране, намећу слободи акције управе вейе обавезе односно већа ограничења него она ко ja имају појединци у међусобним односима (’). Истине се да управни уговори имају посебан правый режим од закључења до испуњења односно раскида уговора. Пре свега, при закл. учету управних уговора овлашћена јавноправна лица немају слободу коју би имали при закључењу привахноправних уговора. На пример, може бити одређен поступак закључеља уговора: надметање (adjudication); понуда (appel d’offre); непосредна погодба (marché de gré à gré) или могу постојати извесне обавезе у погледу избора друге стране уговорнице. Уколико су извесни од ових заштитних услова управног уговора обавезни, ти се управни уговори с тога сматрају као уговори по приступату (les contrats d’adhésion ( 2 ). Друго, што je посебно карактеристично код француских управних уговора у вези са испуњењем уговора, могу настати сигуације које одступају од општих приватноправних правила. Док по француском Грађанском закончку (план 1134) вола страна утоворница представља закон који се не може мењати, режим француског управног уговора одступа од овог правила. Истине се да je то последица тога што je цил> управног уговора да омогући или олакша функционисагье јавне службе ( 3 ).

(i)J. Rivero, Droit administrent, Dalloz, Paris, 1970, стр. 35. Поред француских уџбеьпка управног права у којима су посебна поглавља посвећена управним у говорима, у послератној француској правној литератури најпотпуније дело о управним уговооима дао je проф. А. а Лобадер (A. de / aubadère, Traité théorique et piatique des contrats administratifs, 3. vol. Librairie générale de droit et de jurisprudence, Paris, 1956). Поред овог тротомног опсежног дела о управним уговорима дао je посебну монографију и G. Péquignot, Théorie générale du contrat administratif, Pedone, Paris, 1945.

(2) Ch. Debba s c h, Institutions administratives, Librairie générale de droit et de jurisprudence, Paris, 1966, стр. 151.

(3) A. Buttge n b a c h, Manuel de droit administrai if, ler Partie. F. Larcier S. A., Bruxelles, 1966, No 381-ter, erp. 358.