Анали Правног факултета у Београду

56

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

само ствара могућност или обавезу закључења уговора" (стр. 275). Истиче се такође да некад основ за закључење уговора које закључује управа не мора бити управни акт већ нормативни акт (стр. 276). С тога проф. Старошћак сматра да „уговорни систем" за страну уговорницу која закљуЈ чује уговор са органом управе, пружа допунске гаранције за законитост делатности управе, јер поред правних средсхава у управном поступку протгш управног акта који je претходио уговору, странка има право да као страна уговорница изазове и судску контролу која ће решавати о споргтим односима поводом закључења уговора (стр. 275). Уговоре које закључује управа проф. Старошћак класификује у три основне трупе: 1) уговори између државних организација; 2) уговори нзмеђу државних организација и недржавних субјеката у друштвеној привреди: 3) уговори између државних организација и грађана. Посебно се истиче да у оквиру ових трупа сви ови уговори не морају бити иденгични (стр. 2SO). Проф. Старошћак у уговорима које закључује управа види нови карактер руководства социјалистичке управе и сматра да je то један од фактора који ствара нове особине социјалисгичке управе (стр. 287). Проф. Старошћак такође указује да тзв. „уговорни систем" делатности управе, додуше, изазива извесну сложеност и тешкоће у делатности управног апарата, али истиче да примена метода „уговорног система" у раду управе, уједно преображава управну делатност стварањем виших форми организације друштвеног живота. Сагласно овом гледишту проф. Схарошћак с тога сматра да се услов постојања управног акта за закључење уговора које склапају органи управе, у извесним случајевима, још увек јавља као „паслеђе оног периода, када су се конкретна питања управе која су имала привредни карактер могла решавати нскл>учиво у форми управног акта, тј. јављала се као остатак периода у коме je господарио неуговорни систем управе" (стр. 288). Кад се залаже за „уговорни систем” делатности управе без претходног доношетьа управног акта, проф. Старошћак посебно има у виду привредне односе управе. С друге стране, он не искључује у том новом систему ни управни акт. Напротив, управни акт ни у том систему не губи свој значај, али би по овом гледишту био у примени само за основна организацнона пигања (стр. 288). Очитледно je да проф. Старошћак у овом свом делу не расправ, ъа изричито о управном уговору, али несумњиво исправно тежн „уговорном систему" делатности управе с обзиром на историјски развој пољског социјалистичког права, јер у том систему види веће гарандије за подвргавање управе праву, пошто би тада оштећена страна уговорница могла тражити судску заштиту. Y неуговорном систему рада управе у коме je однос меВу странкама управноправни не би било судске контроле, пошто пол.ско право нема управни спор којим би странка могла захтевати судску заштиту уколико je коыачним управним актом повређено њено право или личин интерес засыован на закону. МеЬутим, проф. Старошћак je у свом најновијем делу Prawo Administracyjne објављеном 1969. годгше допунио своја гледииlта о уговорима