Анали Правног факултета у Београду

57

УПРАВНИ УГОВОРИ И ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОСИ РАДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

које закључује управа ( 36 ). Y овом свом делу класификује уговорне односе управе на управне договоре (Ugoda administracyjna) , управне споразуме (Porozumienie administracyjne) и уговоре (Umowa). Управни договори (ugoda administracyjna ) ыису правило већ изузетак и могу се закључнвати кад je то изричито прописано законом. Предмет управног договора странке утврђују слободно у оквиру закона, али имају у виду само оне односе који су регулисани управноправним а не грађанскоправним пропысима и с тога су ови договори правноснажнн тек по одобравању односно потврди од стране управног органа. Као пример ових договора наводе се договори у водном праву у којима заинтересоване стране уговорпице путем договора утврђују како се могу користити уређаји за наводњавање. Ови управни договори закључени пред управним органом и потврђени од управног органа замењују управни акт, односно дозволу за коришћење водних права, аля су уједно и повољнији за странке јер путем договора могу прецизније регулисати питања која су према њиховом мишљењу за гьих од посебног интереса. Спорове у вези са применом ових договора решава управни орган који je надлежан да даје потврду ових договора (Ј. Siarošciak, op. cit. стр. 248-249). Управни споразуми (Porozumienie administracyjne) се могу закључивати између органа управе који нису хијерархијски повезани, а предмет споразума може бити у вези са организационом делатношћу управних органа и о оннм правним односима који нису регулисани грађанскоправним већ управноправним прописима. Истине се да потреба за закључивањем ових управних споразума проистиче из обавезе заједничке сарадње свих органа управе. Y случају неизвршења обавеза предвиђених споразумом, заинтересована страна може користити нравна средства која доводе до контроле од стране виших органа управе. Посебни су споразуми које закључују државна предузећа jep се ови споразуми регулишу по посебним законским одребама. (]. Starošciak, op cit. стр. 249—250). Уговор (Umowa) je у пољском управном праву такав правни акт у коме стране уговорнице закључују уговор са релативно једнаком волюм и највише je у примени, као што je и напрел речено, посебно у управл-.агьу државном својином. Оно што je карактеристично за ове уговоре je то да се могу закључивати по претходно донетом управном акту. Y ствари уговор je последнца управног акта, али управни акт даје само правни основ за заснивање угозорног односа остављајући уговору да тачно регулише све последние управноправног односа који je створен управним актом. Спорове настале поводом уговора решава надлежни суд а не управни орган (J. Starošciak, op. cit. стр. 382, 384, 385). Интересантио je споменути да преиначење или поништај управног акта који je основ уговора не производи промене у грађанскоправном акту. Међутим, истиче се да „околности због којих je дошло до поништаја управног акта могу имати знача) за оцену вредности уговора повезаног са управним актом који je поништен", (J. Starošciak, op cit., стр. 385).

C 3S ) J- Starošciak, Pravo administracyjne, Panstvowe Wydawinctwo Naukowe, Warszava, 1969.