Анали Правног факултета у Београду

244

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

рада, цивилистима je добро познахо, па нема потребе на томе се задржавати. Најзад, за одреЁивапе појма плода рада од значаја je и чшьеннца савесности или ыесавесности, тј. стање свести творца плода рада о основу по ком je стварао плод рада, као и о томе, чијим je средствима рада и од чијег предмета рада (материјала) стварао и створио плод рада. Y вези са стањем свести о основу и о томе чијим je средствима рада и предметом рада творад стварао и створио плод рада, могу се јавити више ситуација, нпр.: творац je знао да плод рада ствара туђим средствима рада без правног основа за то и од туђег предмета рада, такође без правног основа за то дакле, био je несавестан; творац je знао да плод рада ствара туЬим средствима рада без правног основа за то, али je основано веровао да ствара од својег предмета рада —• дакле, био je несавестан у погледу коришћења средстава рада, а савестан у погледу предмета рада; творац плода рада je основано веровао да плод рада ствара својим средствима рада, али од туђег предмета рада до којег je дошао без правног основа дакле, био je савестан у погледу средстава за рад, а несавестан у погледу предмета рада, нтд. Полазећи од савесности или несавесности при стварапу плода рада, може се рећи да се друкчије поставља питање одређивања појма плода рада кад je плод рада створен савесно, a друкчије кад je створен ыесавесно. Како се разрешава питатье плода рада који je створен савесно а како кад je створен несавесно и како се при том одреВује појам плода рада, цивилистима je добро познато, па нема потребе на томе се задржавати. 3. О схватањима социјалиста и социј алистичких покрета о плоду рада ( 10 ). Социјалнсти и социј алистички покрети бавећи се питањем признавапа права на плод рада у овој или оној формн, такође су различито схватали шта треба да буде предмет овог права пли, другим речима, шта представка плод рада. У ствари, одређивањем појма плода рада више су се бавпли писци социјалисти него социј алистички покрети. По неким схватањима, плодом рада треба сматрати непосредну творевину рада, тј. произведено добро (материјалне пли духовне природе) и услугу. Пошто у социјалистичком друштву, по овом схватању, неће бити робне привреде, то свако, стављајући друштву на располагање плодове свога рада (створена добра и услуге које уме да врши), треба да добије од друштва онолико добара и услуга за којима има потребе колико, мерено радним временом, одговара плодовима његовог рада. Другим речпма, треба да добије од друштва ону количину добара и услуга, која му je потребна, a која одговара пеговом индивидуалном времену рада. Y слично гледиште о појму плода рада са претходно изложении може да се уброји оно које предлаже да се расподела добара на поједине трудбенике не врши на основу ььпховог индивидуалног времена рада него на бази просечног времена рада у одређеној области делатности.

(io) Ова схватагьа су само овлаш скицнрана и то не сва. Због тога излагаље о њима. -ссм излагања о схватању класика марксизма, треба примити са приличном резервом.