Анали Правног факултета у Београду

434

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ана увек гледада на политичку активност као на средство којим ће ce отворити шире могућности младим генерацијама и идејама социјализма. Охуда je њен политички углед био далеко изнад њених многобројних политичких функција, и Ана je демонстрирала својим животом и у пракси диван пример високо интегрисаие личности која у политици не внди средство личних амбиција, већ друштвеног напретка. Што се друге друштвене активности изван универзитета тиче, Аниног рада у научпој секцији и комисији за везе са иностранством СЕЈ-а, њеног доприноса у многобројним друштвеним културыим институцијама, у социјалистичком савезу и АФЖ-у, у скушптинским комисијама у саветима института, тај рад je био мотивисан практичыим идеализмом, свешћу да треба помоћн, неспособношВу старик скојеваца да одбију задатке, извесним духовним оптимизмом. Последних годшга, под теретом задатака и већ нарушеног здравља, под све видљивијим знацима разпих бољки нашег друштва које je Аыа дубоко преживљавала, тј оптимизам je често био уздржаван, и прелазио je у сету и резигнадију. Али ja се не сећам, из најинтимнијих разговора са њом, да je у Ани икада била пресахла неразрушива вера у крајњу победу лепог и доброг, ко je je увек тражила и налазила међу људима, вера у значење и значај пријатељства и другарства, увереВе у везе солидарности људи чим наступе тешкоће, одлучност у заступагьу братства свих наших народа и јутословенско осећање, прожетост циљевима и вредностима социјализма и комунизма. Зато смо дубоко убеђени, опраштајући се сада од физичке присутности Ане, да изражавамо најинтимније мишљење свих оних који су познавали и сараБивали са Аном, да ће пример њеног живота и садржај њеник мисли и порука остати стални инспиратор и усмеривач свих наших будуВих активности и свеколиког нашег понашања на овом Факултету, на Уыиверзитету и у друштву, све док будемо живели и радили. И дубоко смо уверени, да ће слично прошлим генерацијама, и будуhe унети у своје карактере и у своје схватање света и сазнање један део духовне личности незаборавне Ане, посредством њеног трајног утшдаја на нашу активност. То je истовремено наш задатак, наша обавеза и наш дуг према њој. Зато и кажемо да данас само испраћамо Ану, да се опраштамо од ње, али да она остаје трајно меВу нама. Нека je слава светлој успомешг и светлом животу наше драге другарще Апе Жилић-Јурин.

ДP CTAHOJE АКСИЋ (1921—1970)

Изненада и прерано 22. II 1970. прекинуг je живохни пут др Станоја Аксића, истакнутог политичког радника и професора Уставног права на Правно-економском факултету у Пришхини. РоЬен 27. II 1921. у Доњој Гуштериди (ошптина Липљан) Аксић je уврежио у себи, још из родитељског дома, све изразите психичке особине радног и трудољубивог прегаоца који je мукотрпни живот сиромашне сељачке породице са Косова умео да савлада упорним и истрајним радом. Укључен у напредни покрет још од пре рата, у току рата био je учесник народноослободилачке борбе, а после ослобођења истакнути друштвено-полиптчки радник и савестан научни радник.