Анали Правног факултета у Београду

436

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

чланак објављен пред смрт буде посвећен његовим мислима о развоју аутономних покрајина. Овај свој чланак Аксић завршава једним ошптим погледом на развој напшх аутономних покрајина у коме истине; ,Дутономне покрајине САП Војводина и САП Косово могу се даље развијати Y склопу развоја материјалне основе и читаве надградње нашег социјалистичког друшхва. Посебно САП Косово, као најзаосталије подручје у СР Србији и СФР Југославији може се брже развијати и даље афнрмисати само ако се обезбеди join бржи привредни и општи развој, уз помоћ •социјалистичке друшхвене заједнице и сопственим средствима, снагама и напорима радпих л>уди“ (Правни живот, 1970, бр. 1, стр, 23—36). Из изложеног јасно следи да je Аксић целог живота, спонтано али упорно и истрајно я без разметана давао све од себе како у борби против окупатора тако и у изграђивању ослобођене домовине. Стицај околности je хтео да га и неумитна, али у његовом случају прерана смрт, покоси у тренутку кад je као политичар одлучно и аргументовано указивао на извесне актуелне проблеме нашег самоуправног друштва. Поводом дискусије о проблемима општина Аксић je на седници комисије ЦК Србије за друштвено-политичю! систем учествовао у дискусији и по завршеном свом излагагьу одмах малаксао да се више никад не поврати, већ да последњим дахом својим служи свом народу и симболично одрази свој прави лик и да попут своја два брата која су на Косову пали у току народноослободилачке борбе, и он прерано буде покошен у тренутку кад се залагао за што веће обезбеВење самоуправних права општ!ша и кад je друштвена заједница очекивала његова нова залагања која би допринела општем интересу. Y последњој својој речи, на овом састанку, Аксић je указао на извесне актуелне проблеме у вези са положајем општине, функционисањем система самоуправљања, процесима интеграције и другим питавьима која искрсавају на општинским подручјима.* Y овом Аксићевом последнем излагану као и у целокупном гьеговом раду одражава се и политичар п паучник. Аксић je имао смисла да ствари гледа онакве какве јесу и увек имао снаге да аргументовано указује на сложене и join нерепзене проблеме. Ако je као политичар на одговорним функцијама, ко je je самопрегорно и савесно врпшо, допринео решавању актуелних проблема друштвене стварности, Аксий je и као научник у својим објављеним радовњма и као професор Уставног права на Правно-економском факултету у Приштини, својом живом речи васпитавао нове нараштаје правника да наоружани тековинама сазнагьа правне науке служе свом народу, потврђујући тим да цил> образовања правншса није само упознавање позитнвног права већ и формнрање правника који ће што je више могуће разумети друштвену стварност и феномен права и као такви допргшети јачању и развоју садюуправне социјалистичке демократије. Прерана смрт др Станоја Аксића није губитак само за његову пороДlщу и његово Косово већ и за правну науку и читаву југословенску друштвену заједницу.

Ар

Драгаш Денковић

{*) Реч лр Станоја Аксића објављујемо у овом броју (cip. >54).