Анали Правног факултета у Београду

251

О ПРАВУ НА ПЛОД РАДА

Критику] ући ова и друга слична схватања, многи писци, a међу њима и класици марксизма, сматрају да ће у комунистичком друштву расподела добара почивати на принципу: свакоме према потребама, тј. да неће доћи до изражаја право на плод рада него право на егзистенцију, уз рад свакога према сопственим способносхима. Социјалистичка теорија и социјалистички покрети бавили су се и питаньем обима плода рада који треба да буде признат трудбенику. При том су се испољила два основна схватања. По једном, трудбеник треба да добије све оно што je својим радом створио, тј. пун плод рада. Институције, у чију корнет се одваја део плода рада трудбеника, као што су војска, полиција, управа и др., сматрају се сувишним и, према томе, непотребным. По другом схватању, трудбеник не може да добије све оно што својим радом створи, тј. пун плод рада, чак ни у комунистичком друштву. Jep, увек ће бити неопходне извесне установе ошптедруштвеног карактера, нпр., установе за васпитање и образовање, у чију се корист мора одвајати део плода рада трудбеника. На овом становишту стоје и класици марксизма. Међутим, чини нам се да питагье признавања права на плод рада није, у принципу, везано за питање на који део плода рада треба да се односи. Jep, и питање признања права својине није, у принципу, везано за питанье дела ствари на коју се односи. Наиме, може се признати право на плод рада у целили, као што се признаје право својине на одређеним стварима, па да ипак држава чини одређен захват у плодове рада, као што то чини у објекте права својине (нпр., у виду пореза, доприноса, експропријагције). Y целини гледано, може се рећи да ни социјалистичка теорија ни социјалистички покрети нису у довољној мери сагледали ни расправили питање права на плод рада. Они су увођење овог права у живот социјалистичког друштва поставили у основи као принцип на основу којег треба вршити расподелу добара која су потребна за живот. Посебно, недостају правке анализе и конкретни предлози у вези с увоВеньем права на плод рада са разрађеном нравном садржином овог права и правним последицама и разграничењем од других субјективних права. МеВутим, посебно треба истаћи да се класици марксизма у својим економско-правним и политичким разматраньима нису бавили хштаљем признања права на плод рада, као што се, како je раније речено, нису бавили ни појмом плода рада. Најзад, ако смо довољно тачно сагледали схватања о праву на плод рада код појединих писаца социјалиста и социјалистичких покрета, чхши нам се да се многи у суштини нису залагали баш за признање овог права као посебног субјективног права него за систем друштвеиих и правних мера које ће омогућити трудбенику да добије оно што je својим радом зарадио. Може се претпоставити да они због тога и нису детал>није обрадили право на п\од рада. 3. О праву на плод рада у нашем друштву. Y југословенском социјалистичком самоуправнолг друштву, у целини узев, остварено je начело да свако живи од свога рада. А то значи да, по правилу, није Moiylìe сти-