Анали Правног факултета у Београду

255

О ПРАВУ НА ПЛОД РАДА

ber рада без улагања сопственог рада постоје у мањој или већој мери и у нашем друштву. Међутим, сполни, тј. тржипши односи између субјеката одражавају се и на унутрашње стање и унутрашње односе субјеката и то како у приватном сектору живота и рада тако и у друштвеном сектору. Већи или мањи доходак приватног субјекха или радне организадије зависи од прође на тржишту. Y доходак улази у облику новца како утржена вредност плодова сопственог рада тако и евентуално присвојени део туВег витка вредности (односио део вредности туВег витка произвола), као и степени плодови туВег рада без сопственог рада (у облику камате, ренте, или добити на уложени капитал код друтог субјекта и др.). Према томе, плод рада који остварује трудбеник у оквиру своје радне организације може да се састоји не само од плода његовог рада него и од плода туВег рада. То je још један разлог више због којег, чини нам се, не би требало уводити у наш правки систем право на плод рада као субјективно право. МеВутим, може се стати и на становиште да плод рада представл>а све оно што се стекне по ма ком основу, тј. како радом тако и без рада, и на тој основи конституисати право на плод рада. Чини нам се да то не би ваљало, јер би значило изневеравање основне идеје социјалиста мислилаца и социјалистичких покрета, који су, борећи се за право на плод рада, имали у виду право ко je ће омогућити стицање плодова свога а не стицање плодова туВег рада. С друге стране, ненаучно поставлен појам плода рада омогућио би прикривање појединих облика експлоатације и стицања богатства и средстава за живот без рада, што у нашем друштву још постоји, а што оно, као друштво које се развија у правду елиминације класа и свих видова експлоатације, треба у одреВеном тренутку да уклони. 111. О ОСТВАРИВАЊУ ПРАВА НА ПЛОД РАДА КРОЗ ИНСТИТУЦИЈЕ ОБЛИГАЦИОНОГ ПРАВА Веома je тешко, чак смело, говорити о остваривању права на плод рада кроз институције облигационог права пре него што се одреди појам плода рада на који ово право треба да се односи, затим природа овог права и субјект који треба да буде титулар овог права. Ми у том погледу не бисмо хтели да чинимо било какве претпоставке. Изјашњење о томе дугују заступници идеје признавања права на плод рада као субјективног права. Ми се задовољавамо тиме што смо указали на извесна питања која траже јасно сагледавање и разрешење пре него што се приступи увоВешу права на плод рада, као субјективног права, у правки живот. Ипак, дозволићемо себи само једну опаску, која не мора бити тачна; чини нам се да се право на плод рада као субјективно право жели увести само у облает друштвеног сектора рада, и то у интерне односе радних организација, и да се његовим увоВењем жели пре свега да омогући присвајање (стидање) средстава за живот од стране трудбеника, ко ja одговарају резултатима његовог рада. МеВутим, то се, како смо раније већ рекли, може далеко адекватније постићи постојећом правном техником ко ja обухвата како ону