Анали Правног факултета у Београду
256
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
класичну, вековима изграБнвану, тако и ону која je изграђена у току нашег досадашњег развоја. Y вези са правом на плод рада и облигационим правом даћемо сама иеколико напомена општијег карактера које ће можда помойи да се уоче још нека питана у вези с правом на плод рада. Облигационо право je право промета, тј. облает права која регулшпе спољне односе измеВу субјеката права у које они ступају поводом добара и услуга и одговарајућих права поводом њих, пре света стварних права, преносећи их из имовине једнога од них у имовину другой Друштвено-економску основу облигационог права чини робни промет који се рефлектује на облигационо-правне односе у целини, дакле, и на оне који нису непосредно везани за робни промет, бар не у свим видовима испољавана (нпр., односи из проузрокована штете, односи из нравно неоснованог обогаћења, односи из незваног вршења туЬих послова и др.). Ступајући у облигащюноправне односе са другим субјектима новодом добара и услуга, субјект права у неким случајевима наступа са добрима ко ja je он створио или са услугама ко je он врши дакле, могла би се рећи, наступа са плодовнма свога рада, ако се плод рада схвати у натуралном виду, а у неким случајевима наступа са добрима ко je није он створио ш са услугама ко je он не врши дакле, могло би се рећи, наступа са плодовима који су настали без неговог рада и плодовима туВег рада, који се у спољном свету појављују као илодови који му припадају па неком правном основу (нпр., по основу права својине, или по основу закупа, ш по основу уговора о раду). За правно-економски промет нема значаја околност да № субјект права наступа у промету са плодовима свога рада, или са плодовима створеним без његовог рада, или са плодовима туВег рада. Од значаја je само чшьеница да ли наступа као лице које поводом одреВеног добра или услуге поседује право које му омогућава да заснује ваљане облигационоправне и друге правые односе. Све тто je речено у пуној мери вреди и за партнера са којим субјект заснива облжгационоправне односе у области промета. Субјект улази у облает промета или са добрима и услугама, које жели трајно или привремено да отуђи, или са новцем поводом којег има право отуђења као и поводом добара и услуга, a који могу представљахи било плодтьеговог рада, било плод туВег рада, било плод мешовитог карактера, што je нравно без значаја. Тачније, субјект улази у облает промета час са добрима и услугама, час са новцем, јер он наизменично час отуВује добра или услуге за новац, а час огуВује новац да би прибавио одговарајућа добра или услуге. Аобра и услуге у области промета, по правилу, не фнгурирају нравно као плодови рада него као ствари и услуге. То због тога што плод рада ни je сталан и јасно одреБен појам него варијабилан к тешко одредив. 7 акоВе, поводом добара и услуга не цреноси се облигационоправним трансакции яма право на плод рада него право својине или неко друто право |,нпр., право искоришћавања, право употребе и др.). То због тога што, с једне стране, право на плод рада као правки појам не постоји, а с друге