Анали Правног факултета у Београду

257

О ПРАВУ НА ПЛОД РАДА

стране, што по свему судећи ово право није могуће увести у правый живот због тешкоћа на ко je смо већ указали. Знатан број облигационоправних односа заснива се поводом добара која су плод туђег рада а не плод рада лида између којих облигационоправни односи настају. Тако, класичан уговор о продаји и куповини ствари, уговор о продаји и куповини робе као посао привредног живота, уговор о замени, уговор о пазакупу, уговор о остави, уговор о превозу робе, уговор о ускладиштењу робе, уговор о осигурању и други облигационоправни послови настају веома често и поводом добара која са становишта стварања представљају плодове туђег рада. МеЬутим, не може се порећи да наведени и други облигационоправни односи настају и поводом добара која представљају плод рада лида између којих облигационоправни односи настају. Поред наведених уговора наводимо нарочито ове: уговор о закупу, уговор о сарадњи у пољопривреди, уговор о привредном удружењу грађана, уговор о делу и уговор о грађењу. Ови уговори су веома успешно обрађени у недавно објављеном пројекту Законика о облигацијама и уговорима, који je сачинио професор др Михаило Константиновић ( 13 ). Међутим, говорећи о плодовима, користи, добити и губитку у вези с поједгшим од ових уговора, аутор пројекта Законика није копституисао право на плод рада као ново, посебно субјективно право него je или определио количину плода рада која може бита предмет обвезс (нпр., код закупа, чл. 542), или je установио право на н.ихову по делу, сагласно одређеним критернјумима, и обвезу да уговарач који дугује преда плод, корист или добит или одређен њихов део овлашћеном сауговарачу. Најзад, облигационоправни односи настају и поводом добара која се стачу без рада. Тачније, неки од ових односа омогућавају стицање добара без рада. Y такве облигационоправне односе спадају, нпр., уговор о зајму са каматом, уговор о закупу, уговор о улагању капитала и подели добита, уговор о игри (кодки), уговор о опклади. Камата, рента, добит, добро стечено игром или опкладом представљају плодове стечене без рада. Међутим, за наше друштво, као што je већ речено, није карактеристично стицање богатства и средстава за живот без рада него обрнуто: карактеристично je стицање богатства и средстава за живот на основу рада. Као што се види из излагања о томе поводом којих добара и услуга као плодова рада настају облигационоправни односи, постоји више запрека да се конституише право на плод рада као субјектизно право које би циркулисало у правно-економском промету. Пре свега, субјект права не наступа у овом промету само са плодовима свога рада, само са добрима ко ja je он створио, него и са туђим добрима са добрима ко ja je неко други створио а он по неком основу присвојио, као и са плодовима које je неко друга створио а он присвојио (стекао) без рада. Признањем права на плод рада као права које обухвата само плодове сопственог рада, био би паралисан правно-економски промет, јер би остали по страни плодови створени туђим радом. На тој основи не би биле могуће многе облигаци-

(15) Михаило Константиновы!!, Облигације и уговори, Скица за Законик о облнгацијама и уговорима, Београд, 1969.